Iako, za razliku od gospodina Borisa Malagurskog, nemam sudsku presudu koja potvrđuje da obavljam poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, usudiću se da mladom kolegi dam nekoliko saveta u vezi sa obavljanjem novinarskog posla.

Pre svega, nedopustivo je autoru teksta pripisivati kao argumente citate sagovornika i zapisnika sa suđenja. Mladi kolega Malagurski ne bi trebalo da stavlja u usta meni ono što su izgovorili moji sagovornici i štoto se nalazi u sudskim zapisnicima u koje je imao uvid mnogo pre mene. Osim toga, komentarisanje pravosnažnih sudskih presuda suprotno je načelima i standardima profesije, te je u tom smislu njegov film "Pretpostavka pravde" propagandni uradak u korist jedne strane u procesu, ko god da ga je finansirao. Kao primer pisanja o sudskim procesima, kolega Malagurski može da pogleda tekst "Lagumi foruma i sudski epilozi" u kom je prepričano šta se dogodilo i izneti najzanimljiviji detalji koji mogu ukazivati na dalji tok procesa. Podsećam kolegu Malagurskog da je reč o prvostepenoj, nepravosnažnoj presudi i da proces o kom je reč još nije okončan.

Dalje, najvažniji zadatak delatnika koji obavlja posao od javnog značaja u oblasti informisanja jeste da govori istinu. Na žalost, mladi kolega Malagurski tu veštinu zanata još nije savladao, pa tvrdi da ga nikad nisam kontaktirala u vezi sa procesom. Boris Malagurski je prva osoba koju sam kontaktirala kada sam za čitav slučaj lula još 18. januara 2013. godine. Međutim, moj pokušaj da stupim sa njim u kontakt, ostao je bez odgovora. Kao dokaz, prilažem sledeći link, sa svog Tviter naloga koji je potpuno javan: https://twitter.com/Jovanana/status/292410066005553152

U nadi da će mladi kolega Malagurski umeti da shvati i primeni ove savete na pravi način, te da pametno iskoristi medijsku pažnju koju trenutno ima u cilju profesionalne nadgradnje i ličnog razvoja,