Jako me je pogodila vest o smrti Željka Malnara. Vratila me je u 1986: imao sam 19 godina; na beogradskom aerodromu čekamo moja devojka i ja Željka, Rajka Vukmirića, Bornu i Juru Pađena… Moja devojka kaže kakvi frajeri, a ja prvo srećan, a onda ljubomoran. Koliko se sećam, promocija je bila u beogradskom klubu Amadeus. Nastavak, hotel Moskva, sutradan kod majka Anđe na sarmice i prebranac. Zbog Željka sam odrastao malo brže i gledao svet drugim očima… Hvala ti, Željko.