Gospodine Maksimoviću, iz vašeg pisma-komentara može da se izvuče nekoliko zaključaka.

Prvo, da vas je jako uvredio pomenuti konkurs gospodina Tasovca, a drugo da ste ogorčeni (kao i većina tzv. domaćih kompozitora) što se vaša dela retko izvode na repertoaru Filharmonije.

Lično mislim da je taj konkurs sjajna ideja, i da je pogodio tačno u srž problema, te otud ta ogorčenost.

A to je da tzv. domaći kompozitori misle da Filharmonija treba da bude njihov privatan orkestar (prćija) koji će samo njihova, tj. vaša dela da izvodi.

Ja se sećam devedesetih za vreme sankcija kada stranci nisu dolazili pa su ovde carovali domaći dirigenti i domaći kompozitori – "Kolarac" je bio prazan, publika smorena i dočekala je (stranca) maestra Emila Tabakova kao spasitelja!

Bila je gladna klasike!

Ne daj bože da se ta vremena vrate…

Gospodo kompozitori, vaša dela nisu klasika – ona to tek treba da postanu kada prođe izvesno vreme, i kada prođe prirodna selekcija – šta vredi, sviraće se.

Realnost je da je Filharmonija mnogo bolji orkestar nego što naši domaći kompozitori komponuju, a domaći dirigenti diriguju (čast jednom izuzetku).

Kada ima nešto dobro, Filharmonija to izvede.

Šta je svirala na turneji po Švedskoj? Među ostalim delima Erića!

Snimila je CD muzike Ivana Jeftića… Je li to nedovoljno?

Uostalom, ima orkestar RTS-a, i još jedan ad hoc orkestar FMU-a, pa neka se oni bave domaćom muzikom, njima je to više u opisu posla.

A Beogradska filharmonija neka neguje i više nego zapostavljenu klasiku.

To publika želi! Ja znam, na "Kolarcu" sam svaki petak…