U svom odgovoru na moju kritiku njegovog teksta o Srbiji kao građanskoj ili nacionalnoj državi Vladimir N. Cvetković je promašio temu u metodološkom smislu. On odbija da odgovori na moju kritiku zamerajući mi to što sam celu stvar pomerio na doktrinarni nivo. Da bi se objasnilo šta je pogrešno s ovakvom vrstom odbijanja, potrebno je da se naglasi da pitanje: "Da li Srbija treba da bude nacionalna ili građanska država?" prevashodno pada u polje moralne i političke filozofije. Ovakva vrsta rasprave, dakle, zahteva da se iznesu moralni argumenti kojima se pravda, odnosno osporava nacionalno ili liberalno gledište o problemu definisanja države.

E sad, to što se odgovarajuća moralna argumentacija ne može uvek naći savršeno implementovana u stvarnom životu od malog je značaja za suštinu diskusije i strukturu argumenta. Zamislimo da nasred predavanja o Hegelu student ustane i kaže: "Profesore, manite nas tih priča o apsolutnom duhu; tako nešto teško da je igde ikada bilo delotvorno!" Koliko znam, Cvetković je po obrazovanju filozof, pa sam smatrao da ovako fundamentalne stvari nije trebalo posebno da objašnjavam u svojoj kritici od pre tri nedelje. Ako Cvetković bez obzira na sve to ipak neće da raspravlja o nacionalnoj i građanskoj državi na filozofskom nivou, pitanje je šta on onda uopšte hoće.