Na neka od važnih pitanja ministar Božidar Đelić nije odgovorio. Na primer, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja ne postoji kao fond osiguranika koji ga pune plaćanjem doprinosa i njime upravljaju, a službe na osnovu zakona isplaćuju penzijska davanja. Sada se penzije plaćaju iz budžeta, što nema nikakve veze sa Fondom PIO. Kako naterati sve poslodavce (državne, javne i privatne da plaćaju doprinose) kako bi Fond PIO postao samostalan u odnosu na državu?

Fond zdravstvenog osiguranja trebalo bi odvojiti od zdravstva. I danas neki ministri mešaju zdravstvo i zdravstveno osiguranje. Osiguranici plaćaju doprinose u Fond zdravstvenog osiguranja da bi se lečili kod zdravstvenih ustanova. A ove naplaćuju zdravstvene usluge od Fonda ZO. Takođe, i ovaj Fond ZO je nesamostalan, ide preko budžeta. Isto, kada će privatni lekari i klinike da zaključe ugovore sa Fondom ZO, pa da osiguranici koji se kod njih leče nadoknađuju to lečenje od svog Fonda ZO?

Fond za zaštitu porodice-dece praktično ne postoji jer se doprinosi ne uplaćuju, i isto se ide preko budžeta koji je prazan.

Najzad, Fond za nezaposlenost treba urediti tako da na osnovu dužine uplate doprinosa lice koje je ostalo bez posla ima naknadu zarade za slučaj nezaposlenosti zavisno od dužine staža kao i mogućnost osposobljenja za drugi posao.

Bez funkcionisanja ova četiri fonda nema uspeha u socijalnoj reformi niti sigurnosti za osiguranike, čija sudbina neće zavisiti od vlade i njene politike u ovim oblastima. U razvijenim državama ovim fondovima pokriveno je 95% stanovništva.

Zašto ministar Đelić nije uveo za usluge TVA (taksu na vrednost) 20% na pruženu uslugu, a ne da poreznici naplaćuju bez obzira na zaradu paušalnu sumu koju ne mogu svi da ostvare. Otud siva ekonomija.

Molim ministra da odgovori na ova važna pitanja. To isto molim i druge stručnjake i zainteresovane za pitanja i predloge vezana za reformu u tranziciji jer su mnoge stvari nejasne i nepoznate.