Danas, hvala Bogu, Srbija nije pod Miloševićem. Ona je na dobrom putu. Jedino zlonamerni nastoje da je skrenu baveći se nevažnim tricama i kučinama. Jeste sutradan pošto je Čedomir Jovanović prešao ulicu van pešačkog prelaza osvanula zebra na mestu kuda on najčešće ide. Jeste Čedomir Jovanović, iako tada nije bio nikakav funkcioner Vlade, iscepao ostavku ministra Mihailovića, koji ju je ponudio kad su se pobunile "crvene beretke", uz očinsku poruku "nek Bog čuva ove momke". Jeste Jovanovićev telohranitelj izlupao predstavnika zvaničnog obezbeđenja u skupštinskom zdanju. Sve to, uostalom, dešava se i u drugim zemljama, umirio nas je premijer. Jedino nije za primer pomenuo neku zemlju. Takve u Evropskoj uniji nema. Ako smatra da su latinoameričke i afričke zemlje dobar primer za nas, očito je da smo pogrešno procenili DOS kad nam se predstavio kao kandidat na izborima. Ova koalicija nasilja nad zakonom nas građane je dobro procenila. I obmanula.

Ima li, onda, budućnosti za DOS? Mogu li se nadati poverenju na sledećim izborima? Redovnim, naravno, jer je stanje u Srbiji redovno, i kad je vanredno. Oni u DOS-u veruju da ima budućnosti za njih. Oni računaju na isto ono na šta je računao i Milošević, a što ga je održalo u poslednjoj deceniji proteklog veka. U pitanju je nacionalizam. I Srbija je zaista na dobrom putu da potvrdi svoj pravac kretanja od 1989. do 2000. godine.

Protiv Nataše Kandić biće podignuta krivična prijava jer je nasrnula na dvadesetak agresivnih ljudi. Spontano okupljanje navijača u Nišu je, posle sportske pobede koja je fudbalski klub Partizan uvela u Ligu šampiona, "u celini proteklo bez značajnijeg narušavanja javnog reda i mira i bez ugrožavanja lične sigurnosti građana, kako je to uostalom bivalo i kod ranijih izliva raspoloženja", ocenila je niška policija. Jedino zlonamerni mogu insistirati na podatku da su navijači slavljeničke noći kamenovali nišku džamiju.

Srbija je na putu re-fašizacije. Državni nacionalizam uvek prati virtuelna stvarnost. Imali smo je, upravo, istovremeno kada je obeležen Međunarodi dan nestalih, čiji je značaj umanjen prisustvom Nataše Kandić, osvedočenog izdajnika srbofašizma. Naime, istog dana, na drugom trgu, ministar za nacionalne manjine Rasim Ljajić, manifestacijom Globalno selo, ponudio nam je virtuelnu stvarnost. Na istom mestu, azijati, belci, crnci. Beograd je zaista svet! Ali virtuelni. Ljajić kao da je ministar za manjine van Srbije. I on tako daje svoj doprinos u DOS-ovoj akciji zavođenja svesti. Poput Miloševića, nonšalantno tolerantni DOS skreće pogled sa sitnica. Znaju da je za njih dobro, dok je nama loše. Kad nam je loše, nacionalizam nam je jedina hrana. Da bi nam bilo bolje, mora njima biti gore. Tim otrežnjenjem oborili smo Miloševića. Sačuvajmo budnost uprkos dosovskim anesteziolozima.