Nadam se da će Tadić i posle ove izjave ostati najpopularniji političar u zemlji. Mislim da je on stegao petlju i kazao ono što je trebalo da se kaže bez obzira na to koliko to bolno bilo, baš kao što je i pokojni Đinđić u prvim mesecima svoje vlasti radio ono što je trebalo da se radi, bez obzira na to koliko je to bilo nepopularno. Ova Vlada koja ima mnogo problema kao što su Kosovo, Hag, štrajk protivnika privatizacije "Knjaza", a sada i štrajk radnika u kulturi, sigurno da je jedva dočekala ovakvu izjavu Tadića da sebe predstavi kao jedinog zaštitnika nacionalnih interesa Srbije. Koštunica, čija je popularnost u konstantnom padu, trbalo bi da rešava nagomilane probleme, a ne da koristi ovu priliku da, zajedno sa onima koji su najviše krivi i koji su izgubili šta su god branili, napada Tadića i preti njegovim opozivom. Nažalost jeftina demagogija još uvek prolazi kod većine naših građana. Kada pričamo o Kosovu postavlja se pitanje je li ono naše celo ili samo severni deo.

U mom Kragujevcu u kome sam živeo do pre dve godine ima mnogo doseljenih sa Kosova – u redu nekada je Zastava radila punom parom i trebalo je radnika. Ali šta sa onima koji su prodali Šiptarima kuće za par stotina hiljada maraka, doselili se u centralnu Srbiju a onda napredovali do funkcija direktora, poslanika i načelnika policije, šta sa njima? Da li oni imaju pravo da i dalje govore o Kosovu kao svom? Iz te grupe izuzimam one koji su morali izbeći u poslednjem talasu u martu 2004. kao i one koji su izbegli posle tzv. pobede nad NATO paktom. Sve u svemu, voleo bih da budućnost naše zemlje izgleda mnogo bolje mada nisam baš optimista. Narodu treba reći istinu ma koliko ona bila bolna. Ova Vlada koja nema gotovo nikakav međunarodni kredibilitet trebalo je da pozove Srbe na izbore, jer tako postoji kakva-takva šansa da se oni izbore za svoje interese bez obzira na to što UNMIK nije uradio skoro ništa. Ovako, ako budemo van institucija, teško da ćemo moći da uradimo bilo šta.