Proces S. Miloševiću u Hagu aktuelizirao je pitanje – zašto je, zbog čega je NATO bombardovao SRJ. Koji su razlozi postojali i da li su uopšte postojali?

Na to pitanje još niko od zvaničnika u SRJ i Srbiji, kako u doba Miloševića, pa i posle njega, nije dao odgovor. Zašto? Pa to je krucijalno pitanje.

Imam pribelešku od 29. novembra 2000. da je slovenački predsednik Milan Kučan na radiju Slobodna Evropa na takvo pitanje novinara odgovorio: "NATO je intervenisao zbog nasilja koje je počinio miloševićevski režim nad Albancima, da bi sprečio nastavak državnog terorizma nad Albancima. Intervencija je dala rezultate. Nekoliko stotina hiljada Albanaca koji su pobegli u Makedoniju i Albaniju vratilo se svojim kućama.." U suštini rat je završen.

Niko u Beogradu na ovu Kučanovu izjavu nije reagovao. Zar to nije indikativno? Uzroke treba tražiti, a ne samo govoriti o posledicama, koje takođe treba elaborirati.

Znači, na počinjeni zločin došla je kazna! Možemo dodati da je kazna bila i za zločine režima Miloševića nad Hrvatskom i BiH.

Zašto su saveznici u Drugom svetskom ratu do temelja porušili Drezden i još neke nemačke gradove koji nisu bili vojni ciljevi? To je bila kazna za porušeni Amsterdam, London, Beograd i druge zločine. Nemačkog zločinca stigla je kazna, i iz vazduha; Nirnberg i druga suđenja zločincima zbog počinjenih zločina.