Nadležnosti Republike su ustavne granice do kojih se republički organi mogu kretati u odnosu na nadležnosti Pokrajine. Njima se ostvaruje "podela vlasti" između Republike i Pokrajine. I u ovom ustavu Srbije iz 2006. godine, kao i u Ustavu SFRJ iz 1974. godine, došlo je do "prevazilaženja" tradicionalnog, krutog metoda raspodele nadležnosti, a u prilog "elastičnog" prilagođavanja mehanizma raspodele vlasti.

Tako, na primer, po članu 97. Ustava Republike Srbije, Republika uređuje i obezbeđuje: organizaciju i korišćenje prostora; sistem obavljanja privrednih i drugih delatnosti; sistem zašite i unapređenja životne sredine; režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja; sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja. Postavlja se pitanje da li su ove grupe poslova od značaja za celu Republiku, ili samo za deo Republike van Pokrajine? S druge strane, prema članu 183. istog ustava, Pokrajina, između ostalog, uređuje (ali ne obezbeđuje?, prim. D. P.) pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti: prostornog planiranja i razvoja; poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, industrije i zanatstva; zaštite životne sredine; drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva; prosvete, sporta, kulture zdravstvene i socijalne zašite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Iz bliskog istorijskog iskustva dobro nam je poznato da ovakva nejasna, "fleksibilna" raspodela vlasti između Republike i Pokrajine neminovno vodi sukobu zakona i nadležnosti republičkih i pokrajinskih organa, pri čemu će Ustavni sud, u početku, imati pune ruke posla oko rešavanja sukoba nadležnosti tih organa. U takvom ustavom uređenom državnom sistemu ne može biti saradnje, mira i napretka, već stalnog sukoba.