U članku Akademska amnezija, u antrfileu Kum Gaša…, na strani 25 broja 590, a sve povodom hodočašća Gašina kod Bogoljuba Karića i Ljubomira Madžara, Bogoljubovog rektora, kažu na jednom privatnom univerzitetu da je Mirjana Marković imala na njemu "status profesora emeritusa, istaknutog profesora". Latinska reč emeritus je particip perfekta glagola emereo, koji znači odslužiti, islužiti, završiti, pa sam particip znači islužen i koristio se za rimske vojnike kojima je prestala vojnička služba, a poimeničen ovaj particip znači veteran. U univerzitetskoj nomenklaturi professor emeritus označava profesora u penziji. Drugo značenje navedenog glagola – zaslužiti, biti zaslužan, zaslužiti hvala – nema nikakve veze s ovom akademskom titulom. Mirjana Marković, dakle, ne može nikako biti professor emeritus, ona bi mogla biti samo otpušteni profesor ili nešto slično zbog dugogodišnjeg nedržanja časova i isto tako dugogodišnjeg svesnog i savesnog rada protiv interesa univerziteta, ali zaslugom Gaša Kneževića i svih ostalih koji su se potrudili da član 141 bude razdvojen koliko je to moguće, ona će verovatno ostati na svom mestu i dočekati da bude pravi professor emeritus Univerziteta u Beogradu. I mi koji smo zbog nje i njoj sličnih ostali ovde da radimo pod uslovima o kojima se stidimo da pričamo, i oni koji su dobrovoljno napustili univerzitete u Srbiji i iselili se iz zemlje i oni koji su sa njih oterani, dočekaćemo da budemo penzionisani jednog dana, ovde ili onde, u ovom ili onom zvanju, a u međuvremenu možemo da razmišljamo koliko je vremena, vlasti i plate potrebno prosečnom srpskom političaru ili profesoru univerziteta da zaboravi ko su oni bili, šta su učinili i šta su posledice njihovog činjenja. Još samo da oni njihovi profesori nauče da gledaju u latinski rečnik pa će nas druge neevropske i stići i prestići akademskim kvalitetom. Imamo ministrovu reč da je to tako.