U senci reči pokojnog premijera Đinđića da nema jednostavnog rešenja niti magičnog ključa za Kosovo, izgovorenih 2001. godine, prošli ponedeljak ostaće zabeležen u istoriji, kao dan početka pregovora o Kosovu. Da oni neće biti nimalo laki i da nas očekuje žestoka diplomatska bitka, može se naslutiti već iz ocene prestižnog "Njujork tajmsa", koji predviđa rešenje u obliku nezavisnosti.

Ovih dana glavna medijska tema vezana za kosovsku problematiku svakako je izbor našeg pregovaračkog tima. Da nam smisao za pragmatizam nije jača strana, govore i predlozi o tzv. ekspertskim timovima koji nisu naišli na dobar prijem u međunarodnoj zajednici. Kostur tima moraju sačinjavati ljudi koji imaju legitimitet u domaćoj javnosti i u isto vreme veliki ugled i uticaj u međunarodnom okruženju. Za politikantstvo i lične animozitete na ovom pitanju jednostavno nema mesta. Na čelu tima treba da bude Boris Tadić, predsednik svih građana Srbije a u sastavu Vojislav Koštunica kao premijer Srbije, vladika Artemije kao duhovni otac Srba sa Kosova koji godinama preživljava golgotu sa napaćenim narodom. U pregovaračkom timu treba da bude i Sanda Rašković-Ivić kao predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, ali i Nebojša Čović, bivši dugogodišnji predsednik ovog centra, čovek koji od svih političara najbolje poznaje kosovsku problematiku a i sa visokim rejtingom u inostranstvu. Naravno, u sastavu tima mora biti mesta i za predstavnika Srba sa Kosova, koji su sigurno najzainteresovaniji za rešavanje ovog pitanja koje će odrediti i njihove sudbine.

Dakle, legitimitet i međunarodni ugled jedina su dobitna kombinacija pred ove istorijske pregovore. U suprotnom, sud istorije će učiniti svoje.