Kad bi sve u opštini ubskoj išlo kao gradnja crkve Vaznesenja Gospodnjeg, bilo bi idealno. Izveštač "Vremena", u svom karakterističnom (mora se priznati) simpatičnom maniru, zabeležio je jedan trenutak u izgradnji hrama koji će iz ovog vremena preneti u daleku budućnost bar neka od imena koja su nešto značila za ovo područje – ktitora, ikonopisca, duhovnika ali i svetovnih entuzijasta bez kojih, verovatno, ni činjenica da "pare nisu problem" ne bi imala značaja. Pa, uostalom, imali su i drugi sugrađane kojima "pare nisu problem" pa nisu započeli gradnju hrama… A kamoli takvog koji se poredi sa onim na Oplencu. Inače, građani Uba dobro se sećaju početaka gradnje crkve i ne slažu se da je to posledica "biznismenske mode zadužbinarstva u Srbiji" i to je, valjda, jedina ozbiljnija primedba koja bi mogla da se uputi tekstu "Oplenac na Ubu" – makar iz vizure običnog građanina koji spada u one sa skromnim anonimnim prilogom za izgradnju ovog hrama.

Inače, Ubljani, ruku na srce, sa više nestrpljenja iščekuju pijaću vodu iz gradskog vodovoda nego sopstveno prosvetljenje u, svakako, najlepšoj crkvenoj građevini podignutoj u novije vreme u ovom delu Evrope. Crkva će, to je izvesno, dobiti još jedno remek-delo graditeljstva i ikonopisanja. Ali, Ubljani sve češće, naročito dok prolaze kraj ovog velelepnog zdanja, zavape: Da li će se neki "ktitor" setiti žednih?