Preferans sam naučio da igram pre četrdeset sedam godina u poslednjim klupama na časovima sjajne profesorice fizike Marije Kalmar u Somborskoj gimnaziji i manje-više redovno ga igrao (uz jaku dozu situacionog eksperimentisanja) sve do 1991. godine, kada mi se društvo, usled raspada Jugoslavije, razbežalo po svetu! Najviše sam voleo da pobeđujem sa (samo) tri najjača aduta (i odgovarajućim rasporedom karata) i preciznom igrom, pogotovo ako nisam bio "od ruke", ili u "sedmici" bez jedne farbe, a najviše sam padao betl na "suvu" osmicu, pikovu naročito! A, anegdota ima mnogo, mnogo više nego prostora za ovaj maleni komentar!? Jednom kad ostarim, još malo više nego sad, i dovatim se vremena, napisaću esej o ulozi Kiće Slabinca i njegove "Ptice srebrnih krila" u razvoju svetskog preferansa, nadajući se da će ga "Vreme" (i) objaviti!?