Ne mogu, svakako, odreći duhovitost i zavidan analitički nivo (smisao za mikrodetalje) u tekstovima gospođe Nadežde Milenković. Oni su ogledalo naših, ljudskih naravi i priznajem da rado zastanem i do kraja iščitam njenu rubriku. Kadikad mi zasmeta samo jedno. Vazda se u njenom žurnalističkom rukopisu pojavi nešto što direktno, prstom, ili u blažoj formi namigivanja, aludira na polnu aparaturu. Ili bar denuncira njenu lokaciju. Samo to.

Budući da vam se prvi put obraćam, molim vas da ovo ne akceptirate kao kritiku no samo kao, eto, nekakvo zapažanje. Imao bih što kazati za ostale rubrike, ali se stidim neukusa bolesnih komentatora. Na kraju molim da uvažite moje ukupno mišljenje o vašem magazinu.

Da nema vas, ne bi mi palo na pamet da surfujem po vestima iz drage mi otadžbine, iz higijenskih i zdravstvenih razloga.