Slutila sam da će se desiti to što nam se desilo, krvavi građanski rat, sankcije, bombardovanje… Teško je sve nabrojati, i da citiram pok. D. Radovića, bila je to osveta loših đaka koji su se dokopali moći, vlasti i para! Ono što sada ne razumem, to je nemoć koja je ostala, traje i ne vidim joj kraj. Većina nedefinisane mase ušla je u šemu jeftine zabave, igara na sreću, utapanje u neradu, zaboravu, čekanju. Mediji uspešno i namerno nameću tu šemu, koja deluje kao hipnoza, zar se i vama ne čini da je tako? Ne razumem ovoliku silu praznine, tuposti, gluposti među ovim ljudima. Borbi s vetrenjačama nalikuje svaka drukčija inicijativa, ne prima se, i onda je sve glas vapijućeg u pustinji. Dokle? Kada će se to promeniti, zašto svet uvek lakše ide pogrešnim putem, to kao da je pravilo!