Pomno sam pratio sve što je B. Štulić objavio u vašem "tisku", i mogu samo da kažem da u svojoj omalenoj dosadašnjoj karijeri ni iza jedne rečenice toliko nisam stajao kao iza one koju ću izgovoriti u filmu Karaula Rajka Grlića, koji snimamo na proleće (u Makedoniji, da bi čudo bilo čudnije!) u kome moj lik oduševljeno uzvikne: Džoni je Bog!!!

Strašne su i smešne reakcije.

Što bi rekao Selimović: "Čudna je ovo zemlja. Ovde preziru neuspešne, a mrze uspešne."

Pogotovu kad je neko toliko plodan, talentovan, duhovno i intelektualno potentan i superioran, jadni su epiteti kojim ga kitite želeći da ga omalovažite.

Debeo, ćelav, ružan, vozi taksi, maloga penisa, ili šta god, nije ni blato u koje ovaj Bob Dilan sa drugog govornog područja počinje tačno tamo gde je Robert Alan Cimerman stao: u pank fazi.

Ostalo je legenda.