"Trla baba lan da joj prođe dan", tako bi se ukratko mogla opisati kretanja na našoj (para)političkoj sceni, gde je svaka nedelja interesantnija od prethodne, a dosadnija od sledeće.

Smešno i dugo bi bilo da se redom nabroje sve "vikend" afere u poslednjih petnaestak meseci. Počev, recimo, od Vuka Obradovića, pa evo do samog Pavkovića. Sve one nisu imale duži rok trajanja od desetak dana. Pojave se, pozicija ili opozicija takmiče se ko će više udaraca zadati i glasova oteti, narod se znoji i stenje ubeđen da je baš to karika koja se mora pokidati pa "da živimo kao sav normalan svet". A na kraju, tresla se gora rodio se miš, od svega samo poskupljenje komunalija, struje, telefona i ostalih (za moćnike) nevažnih sitnica. Najtužnije, niko kriv, niko odgovoran. Setimo se da je svako uzburkavanje bilo samo talas koji prekriva prethodni i uklanja se sledećem. Recimo, pretpostavljam da je nesrećni Dušan Mihajlović odahnuo kada je svetina uprla prstom u Pavkovića, Tomića, Koštunicu i Đinđića a njega ostavila na miru.

Niti je penzioner Pavković imao iluzija da će mu kuknjava i pretnje omogućiti da se još neko vreme igra generalisimusa, niti je premijeru stalo da to tako bude bez obzira na sve proteste koje je uložio. Neće Koštunica podneti ostavku zbog škripavog Batićevog glasa i retorike. Važno je samo dizati što veću galamu i prašinu a iza te zavese kao i do sada licitirati, brojati, prodavati i kupovati vreme, nekretnine i birače. Samo onaj ko je potpuni politički naivko može verovati da je stanje u DOS-u posledica naraslih i usput stvorenih nesuglasica i problema. Od trenutka zvaničnog preuzimanja vlasti stvarani su tabori, plemena i interesni klanovi. Kako su rasli moć, uticaj i apetiti, rasli su i antagonizmi. A onda su, kao što reče gospodin Vasić, i počele da pucaju tikve, tikvice i lubenice. Sam prasak zavisio je mahom i od količine praznog prostora u tim tikvama.