Istovremeno duhovit i potresan članak. Rastužio me ne samo zbog strašnih sudbina dvoje igrača o kojima nisam ništa znala već i zbog onog detalja sa menjažom za koju je autor skupljao hrabrost da ode, samo zato što se, kako sam kaže, usuđuje da voli malo drugačije nego drugi. Jedna obična mala stvar, sitna radost za ljubitelje fudbala i sličica, a neko se plaši da tamo ode, ne zato što ima neki psihološki poremećaj i iracionalni strah, nego zato što je razuman i svestan gde živi. Poražava me i licemerje celog sveta, velikih zemalja koje homoseksualce šalju u vojsku i rat, ali na sportski teren ne mogu. Ne damo ti da budeš ono što jesi, ali tvoja krv nam je i više nego dobrodošla. Gadno.