POŠTA

Vređanje inteligencije i dostojanstva

"Poboljšanje života"; Vreme 1103

Poštovani gospodine Krajkoviću,

Verujem da i Teofil Pančić i Nada Korać i većina onih koji su pisali o besmislenosti validiranja unapred plaćenih mesečnih karata znaju da validiranje funkcioniše u mnogim gradovima zapadne Evrope i Severne Amerike, pa opet o tome pišu na način na koji pišu. Šta mislite zašto je to tako? Možda zbog toga što u većini tih gradova postoji metro, pa je samim tim poređenje Beograda sa njima potpuno neumesno i besmisleno. Ali čak i da takvo poređenje stoji, opet je situacija sa validiranjem mnogo drugačija, i to iz mnogo razloga. Ako koristite metro, kartu ćete validirati na ulazu u stanicu metroa, a ne na ulazu u samo vozilo, što je mnogo drugačije. Imate mnogo više prostora, ljudi vas ne guraju i ne dišu vam za vrat i tome slično, i mislim da nema potrebe da dalje nabrajam pošto je iz vašeg pisma očigledno da ste putovali i da znate o čemu govorim. Ako pak koristite autobus ili tramvaj, videćete da je u njima mnogo manja gužva nego u vozilima u Beogradu, prosto zato što većina ljudi koristi metro, pa onda ni validiranje nije veliki problem. I konačno, a i najvažnije, bilo da koristite metro ili autobus (tramvaj), kartu validirate samo prilikom ulaska u prvo vozilo koje koristite da biste stigli od tačke A do tačke B, dakle ne validirate je prilikom presedanja, što, kao što svi znamo, u Beogradu nije slučaj. Isto tako je i u Zagrebu, s kojim se Beograd može porediti s obzirom na to da je i to grad bez metroa, i gde se u tramvajima i autobusima mesečne karte ne validiraju, a pojedinačne vam važe sat i po nakon što ste ih validirali u prvom vozilu u koje ste ušli, tako da ne morate da ih validirate prilikom presedanja.

I zato je teranje ljudi da validiraju unapred plaćene mesečne karte prosto maltretiranje i iživljavanje nad ljudima koji se svakog dana voze u zimi ledenim a leti vrelim i zagušljivim prometalima, koja su prljava, zapuštena i smrdljiva. I zato je cinično u ovom našem slučaju govoriti o bilo kakvom poboljšanju života. A o kvalitetu prevoza i da ne govorimo. Meni nije jasno kakva će to statistika pomoći poboljšanju kvaliteta prevoza u gradu u kojem su tokom većeg dela dana ulice zakrčene a mostovi neprohodni. Čak i kad u Busplusu saznaju koje su to linije najopterećenije, šta će uraditi? Povećaće broj autobusa na njima? Pa ćemo onda imati još više autobusa koji stoje u mestu, blokirani u saobraćajnim gužvama?

Zbog toga su sve njihove priče o brizi za bolji život nas građana priče za malu decu. Tu brigu će, kad je o gradskom prevozu reč, gradske vlasti dokazati kada budu izgradile metro, ozbiljan, pravi, podzemni metro kakav postoji u ozbiljnim gradovima, i tek tada će moći da se govori o poboljšanju kvaliteta prevoza i života. A sve drugo je samo gramzivost i arogancija (naročito kad se preti kaznama ljudima koji imaju uredno plaćene karte), koje vređaju inteligenciju i dostojanstvo korisnika javnog prevoza u Beogradu.

Ivan Stanković, arhitekta iz Beograda

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu