Gospodin Urošević, prilično grubim rečnikom govori o stvarima o kojima očigledno nema pojma. Pre svega gospodin Radoslav Petković nije bio direktor Zavoda za udžbenike u vreme kada nam je država lipsavala. Drugo, u njegovo vreme uvedena je konkurencija u izradi udžbenika. A to koje udžbenike profesori koriste propisuje Ministarstvo prosvete, a ne direktor Zavoda.

Mislim da bi bilo potrebno ljudima koji ne rade u obrazovanju objasniti da je način korišćenja literature poslednjih godina potpuno izmenjen. Naravno da je moguće i neophodno koristiti različite izvore tokom učenja. Gospodin Urošević bi mogao znati da cilj škole, pre svega, treba da bude priprema učenika da pronađu ono što ne znaju. Zahvaljujući napretku, znanje pojedinaca danas je prilično ograničeno. Zbog toga moramo učiti i unapređivati svoja znanja celoga života. Prema tome, osnovni zadatak je naučiti učiti. Ako je reč o kvalitetu udžbenika, onda je strašno donositi paušalne ocene. Pre svega, izrada novog udžbenika je dug i veoma skup proces. U periodu reforme obrazovanja u jednoj siromašnoj zemlji nije moguće brzo promeniti sve udžbenike. Još kod ljudi kod kojih sve mora biti "kao u dobra stara vremena", vlada fama da su najbolji pisci udžbenika profesori Univerziteta, što naravno nije tačno. Osim toga, naši sveznajući građani još uvek smatraju da je psiholog doktor za nevaljale đake, a ne i stručnjak čije mišljenje treba uvažavati i kada je o udžbenicima reč.

Umesto što tako strašnim rečima optužuje čoveka, pišući o stvarima o kojima nema pojma, mogao bi gospodin Urošević da proveri kako i iz kojih udžbenika uče đaci po Evropi. Za nas je još uvek nedostupna moćna biblioteka ili celodnevni pristup internetu, kojima raspolažu učenici željni znanja. Oni mogu svoje radove poslati mejlom, a roditelji mogu proveravati njihove ocene i izostanke sa kućnog računara.

Mislim da je ovo jedna od tema kojoj biste i vi u listu mogli posvetiti pažnju.