Tužna i nostalgična priča me podstakla na javljanje, pošto sam sama igrom slučaja unuka iz jedne od proteranih nemačkih porodica. Jedino što se ne podudara jeste detalj da su roditelji moje majke posle rata proterani ne iz Vojvodine, nego iz Češke – potičem, dakle, iz porodice sudetskih Nemaca. Moja baka je 1946. imala 25 godina i dve male ćerkice, braća, otac i muž bili su ko zna gde. Zatvoreni furgon ih je iz brda u kojima su odrasli odveo na ostrvo Uzedom na Baltičkom moru, na granicu Poljske i onoga što će nešto kasnije postati DDR. Moji deda i baka su tek posle nekoliko decenija prvi put otišli da posete stari kraj. Ali, ona i danas govori o "odlasku kući", ljudima koje zna "još od kuće", a mesto na kome je provela 60 godina života se ne računa… Zamalo pa da dođe kod Teofilovih na kafu.