Đilas (Milovan a ne Dragan, što bi rek’o Basara) uspeo je da na jednom mestu okupi zanimljivo društvance. Neko bi, prostački, rekao – s koca i konopca… S jedne strane, recimo, Dobrica Ćosić i Ljilja Smajlović, a s druge Borka Pavićević i Nadežda Gaće. Bilo je tu raznih, da ne nabrajam sada, bilo je tu, u Palmotićevoj, i onih koji su došli jer je to, zaboga, u modi… A o drugoj strani ličnosti Milovana Đilasa neće se još uvek govoriti. Nije poželjno, a i, bre, nije u modi kvariti zabavu. Ja, iako to retko činim, bacih pogled na komentare čitalaca ispod vesti o spomen-ploči… Čudi me samo kako to da "običan narod" ne shvata veličinu ovog "književnika i političkog mislioca", već to polazi za rukom samo novokomponovanoj eliti i "disidentima" onog doba. Treba misliti o tome.