Problem azijatske centralizacije srpske države i društva nije nov. No, kakve god da je prošlosti, njegova sadašnjost tako lako pronalazi svoje brojne i alave sluge, da se postavlja pitanje: ima li na ovim prostorima ikakve budućnosti za samostalno odlučivanje građanstva. I uopšte, može li biti nečije budućnosti bez njegove samostalnosti. Ako neko drugi umesto mene donosi moje životne odluke – gde je tu život.

U Srbiji je danas, neposredno ili posredno, državno-politički centralizovano sve. Počev od mogućnosti da neko iznajmi opštinski lokal, preko prijema pripravnika u gradsku čistoću, pa sve do kontrole rada razvodnika na lokalnom parking placu.

Građani lokalne Srbije osuđeni su da žive po diktatu centralističke Srbije. Osuđeni su da ih, svojim načinom odlučivanja, žive sahranjuje jedna beznadežna, anahrona i parazitska Srbija. Umesto da se bavi principima, kriterijumima i parametrima, centralistička Srbija pretvara lokalnu Srbiju u logoraša kog razvrstavaju po tome da li je dopadljiv nekome ili ne, da li je upotrebljiv nekome ili ne, da li je spreman na poslušnost ili ne. Danas su to određeni da budu Kragujevčani, Borani i Vranjanci, juče Zaječarci, prekjuče Nišlije. Smenjuju se redom centralistički izabranici na čelu jedne beznadežne, ponižene i zavađene lokalne kolone.

Samo se može pretpostaviti kako se oseća 25.000 nezaposlenih Leskovčana i ko zna koliko još njih u Srbiji, dok slušaju kako im nekolicina unezverenih državnih centralista u liku aktuelnih ministara presuđuje da su postali nezaposleni drugog reda u odnosu na nezaposlene iz Kragujevca, Bora i Vranja.

Centralisti nacionalističke Srbije zaratili su sa svetom i izgubili Kosovo. Centralisti kvazidemokratske Srbije uništavaju evropsku budućnost građana Srbije, presuđujući iz Beograda o tome ko po Srbiji može da živi naučen da peca ribu, a ko može da propadne u neznanju. Da li postoji i jedan jedini građanin Srbije koji može da poveruje da centralisti rade to što rade zbog Srbije, a ne da bi sačuvali svoje beogradske stolice koje im se opasno ljuljaju?

Nakon njihovih odluka o životnom favorizovanju Kragujevca, Bora i Vranja, njihova poruka građanima Srbije glasi: Ljudi protestujte, pretite, ucenjujte i izvući ćete pare od nas. Mi nemamo objašnjenje za to što smo učinili, ali ako nas dovoljno pritisnete, pronaći ćemo objašnjenje i za finansiranje vaše muke.

Poruka građana Srbije takvima morala bi da glasi: Mičite nam se sa očiju izrodi samoživi!