Kao neko ko je rođen na KiM (Zvečan), pomno i svakodnevno pratim situaciju tamo. A eto, dogodilo mi se i da se sa porodicom zadesim u Zvečanu pre desetak dana kada je počelo sve ovo što (dok ovo pišem) još traje.

U uvodniku pišeš o gangrenoznoj nozi koju treba odseći. Ja se pitam koji deo je gangrenozniji. Sve mi se čini da je noga mnogo, mnogo zdravija i vitalnija (u nacionalnom, patriotskom, rodoljubnom smislu svakako) od ostatka tela.

Takođe, zaključujem da pripadaš onom delu Srba koji KiM smatraju izgubljenim, a sva nastojanja da se povrati – zaludnim poslom. Ni tu se ne slažemo.

Ja za argumentaciju mog stava uzimam istoriju. Da je od kosovskog boja pa do Prvog balkanskog rata bilo više Srba koji su tako mislili, ja bih se danas verovatno zvao Arslan i postio bih ramazanski post. Na sreću, nije tako bilo ni dotad a ni kasnije, posle Prvog i Drugog svetskog rata. Žilav je ovaj narod, šta god da mu se dešava, izdržaće i pobediće.