„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara
U RS je trenutno malo ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu i koji treba da se integrišu u naše društvo. Sa njima bi trebalo istražiti koji je najbolji model za integraciju i to koristiti u budućnosti. Treba sprovoditi pilot-projekte preko kojih bi se pronalazili dobri modeli za integraciju
„U saradnji sa MUP-om popravljamo stanje u postojećim okvirima. Ostaje da napravimo novi zakon, da budemo mudri i pažljivi i da to pokrenemo tako da može da živi. Što se nas u Komesarijatu tiče, treba da napravimo dva podzakonska akta, da osposobimo još kapaciteta, da nam se nikada više ne ponovi Bogovađa"
nA ULAZU U SUBOTICU, U ZAPUŠTENOJ CIGLANI, GREJUĆI SE OKO VATRE, POSLEDNJE DANE U SRBIJI PROVODE MIGRANTI SA BLISKOG I SREDNJEG ISTOKA I SEVERA AFRIKE. SLABO OBUČENI, GLADNI I ŽEDNI, ČEKAJU POGODAN TRENUTAK DA ŠMUGNU PREKO MAĐARSKE GRANICE I NAPRAVE JEDAN KORAK KA ZAPADU GDE IH, VERUJU, ČEKA BOLJI ŽIVOT. JEDINI KO O NJIMA SVAKODNEVNO BRINE JE TIBOR VARGA, HUMANITARAC I PROTESTANTSKI SVEŠTENIK
"NEDAVNO SAM RAZGOVARALA SA POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA IZ KANJIŽE KOJI SU SE PRISEĆALI 2008. I 2009. GODINE KADA JE BILO PRILIČNO NEOBIČNO VIDETI AVGANISTANCA ILI PAKISTANCA U NJIHOVOM MESTU. SADA JE NEOBIČNO AKO IH NE VIDE SVAKI DAN. DO 1. DECEMBRA U SRBIJI JE AZIL ZATRAŽILO 13.052 OSOBE. BROJ ONIH KOJI NISU TRAŽILI AZIL, NEGO SU SAMO PROŠLI KROZ SRBIJU, GOTOVO JE NEMOGUĆE UTVRDITI"
DEO ISPITANIKA GAJI KRAJNJE NEGATIVNA OSEĆANJA PREMA TRAŽIOCIMA AZILA I TO DEFINIŠE KROZ NEGATIVNE ETNIČKE ASOCIJACIJE (MUDŽAHEDINI, CRNCI, CIGANI), VEOMA OPASNE BEZBEDNOSNE STEREOTIPE (LOPOVI, KRIMINALCI, TERORISTI...) I KROZ ZABRINUTOST ZA BUDUĆNOST SRPSKE NACIJE I BEZBEDNOST SRPSKE DRŽAVE NA OVIM PROSTORIMA
UDRUŽENJE GRAĐANA "ATINA" SPROVELO JE ISTRAŽIVANJE MEĐU MIGRANTIMA, ALI I PREDSTAVNICIMA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD, POLICIJE, CENTARA ZA AZIL, CRVENOG KRSTA, KANCELARIJA ZA MLADE, LOKALNIH MEDIJA, OBRAZOVNIH INSTITUCIJA I DRUGIH RELEVANTNIH ORGANIZACIJA I TELA IZ PET ZAJEDNICA UKLJUČENIH U PROJEKAT (BOGOVAĐA, BANJA KOVILJAČA, SUBOTICA, SREMSKA MITROVICA I ŠID). REZULTATI ISTRAŽIVANJA SU PREDSTAVLJENI U PUBLIKACIJI "MIGRANTI I MIGRANTKINJE U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U SRBIJI"
KAKVA JE SLIČNOST IZMEĐU DEMONSTRACIJA PROTIV TRAŽILACA AZILA, OD BANJE KOVILJAČE 2011. GODINE DO MLADENOVCA OVIH DANA. KAKO SE NA LEĐIMA NAJRANJIVIJIH DRUŠTVENIH GRUPA JEFTINO STIČU POLITIČKI POENI, A GUBI MORALNI KOMPAS, I ŠTA JE TEMA OKO KOJE MOGU DA SE SLOŽE I NAIZGLED NESPOJIVE POLITIČKE OPCIJE U SRBIJI
"Za tri godine ne bi smelo više da bude ljudi sa statusom interno raseljenih lica, oni moraju da budu ili integrisani kroz posao ili obezbeđeni kroz socijalnu i penzionu zaštitu ili da budu podržani da ta prava ostvare na Kosovu"
"Da pitanje Kosova nikada nije bilo pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu, i pitanje njenih pripadajućih prava, govori položaj u kojem su se Srbi sa Kosova našli u raseljeništvu"
"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"
"Glavni utisak o stanovnicima kolektivnih centara je da su potpuno zaboravljeni ljudi, koje niko ne posećuje, koji žive u stravičnim uslovima i dobijaju negde jedan obrok, a negde tri, i to je sve"
"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"
Na osnovu najave Kancelarije za KiM da će uskoro objaviti sveobuhvatan plan povratka raseljenih lica na Kosovo, zatražili smo od Kancelarije podrobnije objašnjenje o najavljenom planu, šta on sadrži, koliko se oslanja na već ranije proklamovane planove povratka prognanih, odnosno da li je reč o novom kursu promišljanja njihovog povratka. Odgovarajući na ta pitanja, Kancelarija za KiM je specijalno za "Vreme" izdala saopštenje kao svojevrstan uvod u novo strateško rešavanje povratka interno raseljenih lica
„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi."
„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom. Često se zaboravlja da smo mi i ono kako nas drugi vide, a ne samo ono kako se osećamo"
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi o izbeglicama stvoreni u popularnoj kulturi
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
