„Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće – što je najčešće i slučaj – od onoga gde su nasilno došli."
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglica imalo 617.728 osoba, od čega je 330. 123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Izveštaj se bavio problematikom povratka, obnove i politike stambenog zbrinjavanja u 2012. godini – ovih dana treba biti predstavljen i izveštaj za prošlu godinu, ali sasvim je iluzorno očekivati da će u njemu bilo šta biti drugačije i bolje
Istog dana, 4. aprila, kada je UNHCR objavio preporuke da se počne sa procesom ukidanja statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske, oglasila su se i izbeglička udruženja. U celosti prenosimo pismo koje su visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice Antoniju Guterešu, ispred Asocijacije izbjegličkih udruženja i Koalicije udruženja izbjeglica, poslali predsednici Asocijacije i Koalicije Milojko Budimir i Miodrag Linta
Pitanje privatne imovine i stečenih prava regulirano je Aneksom G Bečkog ugovora, u kojem jasno stoji da će "prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi u nekoj državi slednici na koju su građani ili druge pravne osobe SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena od te države". Aneks G propisuje i to da će bilo kakav navodni prenos prava na pokretnu i nepokretnu imovinu učinjen nakon tog datuma biti ništavan
„Srbija integriše 10.000 izbeglica godišnje. Uz budžetska sredstva, značajne donacije iz Regionalnog stambenog programa, pojačaćemo tu stopu i moći ćemo za četiri, pet godina da rešimo probleme izbeglica kroz podršku u integraciji"
Ljudski dostojanstveno rešenje ne leži u neograničenom produžavanju izbegličkog statusa, već u njegovom prevazilaženju. Odluka UNHCR-a će pomoći da se taj proces ubrza
UNHCR sa svojim viđenjima, kao što objavljujemo u ovom dodatku, ima svoje argumente i u pravu je – zaista bi bilo vreme da se izbeglička problematika skine „s dnevnog reda", ali bi bilo i vreme da se Hrvatska i ostale zemlje potpisnice počnu pridržavati Bečkog sporazuma i Aneksa G, koji su prećutno ukinuli
Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive".
Učesnici diskusije su bili Olivera Vukotić, šef terenske kancelarije i socijalne službe pri Predstavništvu UNHCR-a za Srbiju, Mirela Popović Stanić, iz Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske (RH), Danijela Popović Roko, pomoćnica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije (RS) i predstavnici izbegličkih udruženja
NA TRAGU BAVLJENJA IZBEGLIČKOM KULTUROM I IZBEGLIŠTVOM U KULTURI, "VREME" U OVOM BROJU OBJAVLJUJE POČETAK POSLEDNJEG ROMANA MIRKA DEMIĆA – PO(V)RATNIČKI REKVIJEM. ROMAN GOVORI O POVRATKU U ZAVIČAJ KOJI JE DANAS SVE, SAMO NE TO. POČETAK ROMANA, UZ REDAKCIJSKU OPREMU, "VREME" OBJAVLJUJE UZ ODOBRENJE PISCA
ONOG DANA KAD SAM S MOJIM KRAJIŠNICIMA, NE TREBA MI TABLETA ZA PRITISAK", KAŽE JEDAN OD ONIH KOJI SU PROŠLOG VIKENDA DOŠLI NA OTVARANJE IZLOŽBE KRAJIŠKOG UMETNIKA DUŠANA RAJŠIĆA. OTVARANJU NJEGOVE IZLOŽBE, KOJA JE DEO PROGRAMA TRADICIONALNE MANIFESTACIJE "DANI KRAJIŠKE KULTURE U IZBJEGLIŠTVU OD SPASOVDANA DO VIDOVDANA", PRISUSTVOVAO JE VELIKI BROJ NJEGOVIH ZEMLJAKA KOJI SU PRE DVADESET GODINA PROTERANI IZ SVOG ZAVIČAJA
OSMI FUDBALSKI TURNIR "KUP BANIJE" ODRŽAN JE 1. JUNA NA TERENIMA OSNOVNE ŠKOLE "STANKO MARIĆ" U ZEMUNSKOM NASELJU UGRINOVCI. REPORTER "VREMENA" JE BIO TAMO
NEVLADINA ORGANIZACIJA CENTAR ZA POMOĆ I ZAŠTITU TRAŽILACA AZILA (CZA) PRIREDILA JE DVE PUBLIKACIJE U KOJIMA SU SAKUPLJENE NEKE OD PRIČA TRAŽILACA AZILA. PUBLIKACIJE POD NAZIVOM "AZILNE PRIČE" DOSTUPNE SU NA SAJTU CZA (WWW.APC-CZA.ORG), A "VREME" U OVOM BROJU PRENOSI NEKE OD NJIH. GLAVNI LIKOVI OVIH PRIČA POPUT FRIBE, KOJOJ TO NIJE PRAVO IME, VIŠE NISU U SRBIJI
Imigranti pokušavaju da stignu do Evrope kopnom, morem, avionima. Postoji nekoliko najfrekventnijih ruta kojima se najbrže stiže do "obećane zemlje", zavisno iz kojih delova sveta se polazi, mada se one često menjaju, pod uticajem različitih okolnosti. Ukoliko se na nekim granicama pooštri kontrola, imigranti kreću drugim putevima, makar i dužim. Tako se dešava, na primer, da ljudi sa zapadnih obala Afrike do Evrope stižu preko Grčke umesto preko Španije ili Italije, zbog jače kontrole na morskim putevima preko Mediterana.
NEKA OD PITANJA NA KOJE DOKUMENTARNI FILM "PUT KA GORE" POKUŠAVA DA ODGOVORI JESU: KO SU LJUDI KOLOKVIJALNO NAZIVANI "AZILANTI", ODAKLE DOLAZE, ZAŠTO I KUDA IDU, KOJI SU NJIHOVI PROBLEMI, STRAHOVI, SNOVI, ŠTA ONI, U STVARI, ŽELE...
VEĆE NEMAČKIH POKRAJINA PODRŽALO JE ZAKON KOJI SVRSTAVA SRBIJU MEĐU "ZEMLJE SIGURNOG POREKLA", ŠTO PRAKTIČNO ZNAČI DA ĆE TRAŽIOCI AZILA SA SRPSKIM, MAKEDONSKIM ILI BOSANSKIM PASOŠEM OD SADA BITI AUTOMATSKI ODBIJANI. DOK JEDNI GOVORE O STVARANJU USLOVA ZA PRIHVATANJE VEĆEG BROJA "PRAVIH" AZILANATA, DRUGI GOVORE O "RASTUĆEM ANTICIGANIZMU" I KRŠENJU OSNOVNOG PRAVA NA FER POSTUPAK SVIH PODNOSILACA ZAHTEVA ZA AZIL
Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica
