Prvi Zakon o azilu u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula 2004. godine. Radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, 2007. godine je donesen novi Zakon o azilu, koji je do danas dva puta menjan kroz Izmjene i dopune Zakona o azilu iz 2010. i 2013. godine
Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji
U okviru projekta „Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju „Vreme" priređuje u ovom broju
Intervju - Mario Nenadić, pomoćnik ministra za ljudska prava i izbeglice BiH i Drago Vuleta, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Republike Srpske
Mario Nenadić: „Puno je više urađeno na planu povratka nego na planu pomoći za lokalno integrisanje, to jest izbora drugog mjesta stanovanja. Takođe, još uvijek nije na odgovarajući način razvijeno definiranje odnosa između države, entiteta/kantona i opštinskih službi odgovornih za pitanja pristupa pravima".
Drago Vuleta: „Da nije bilo međunarodne zajednice, nametanja imovinskih i drugih zakonskih rješenja, koja je bilo bolno sprovoditi, ne bi uspješno bili stvoreni uslovi za nesmetan povratak izbjeglih i raseljenih lica i povrat njihove imovine"
„Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"
„Najbolniji problem su spora ekshumacija i identifikacija nestalih lica. Nedopustivo je da se u Hrvatskoj poslije 19 godina još uvijek nalazi 16 lokacija nastalih asanacijom terena poslije operacija ’Bljesak’ i ’Oluja’ tokom kojih je zakopano 238 žrtava"
O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za „Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske
„Da bi povratak bio održiv, povratniku je potrebno da ga lokalna zajednica prihvati. Može država da se deklariše kao ambijent u kome nema nikakvih prepreka, ali ako naši povratnici u Lapcu, na Baniji, Kordunu nemaju posao, školu za dete, ako nemaju pristup javnim službama, ambulantu ni autobus da odu da najbližeg mesta, onda nema ni uslova za održivi povratak"
"OVDE NE ZARAĐUJE SAMO 20 RADNIKA ZAPOSLENIH U CRVENOM KRSTU! DOK JE BILO 500 AZILANATA, OVDE JE RADILO BAR PET KAFANA… AKO VI SEDNETE U TAKSI I UZMETE 100, 150 EVRA DA NEKOG ODVEZETE DO SUBOTICE, VAMA NIJE BITNO DA LI JE ON IZ SOMALIJE ILI LAJKOVCA, DA LI JE MINISTAR ILI AZILANT", KAŽE UPRAVNIK CENTRA ZA SMEŠTAJ TRAŽILACA AZILA U BOGOVAĐI
"Na veliko zadovoljstvo nas iz Komesarijata, ljudi koji traže azil na teritoriji Srbije su za vreme poplava po prvi put predstavljeni kao neko ko u Srbiji čini dobro. Ja se nadam da će ovaj gest tražilaca azila doprineti da ih lokalno stanovništvo ne posmatra kao silovatelje i lopove jer oni to nikako nisu. Naprotiv."
Na Nišićkoj visoravni, 35 kilometara od Sarajeva, posle tri rata u dvadesetom veku, posle međusobnih progona i zločina, još jednom pokušavaju da na istom mestu zajedno žive ljudi koji su, svi do jednog, povratnici – i Srbi i Bošnjaci
Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva
O zatvaranju kolektivnog centra PIM Krnjača se odavno priča. Poslednji rok koji se pojavljuje u medijima je kraj 2016. godine, kada će se preostala izbegla, prognana i interno raseljena lica smestiti u nove socijalne stanove. Dok se to ne desi, Krajišnici, Bosanci, Kosovci i potopljeni iz Obrenovca dobili su novih pedesetak komšija iz Sirije, Avganistana, Iraka
Ono što je jako opasno jeste konstantno isticanje Srbije kao tranzitne zemlje u kojoj se tražioci azila samo odmaraju na putu do zemalja članica EU. Ovakav diskurs oslobađa Srbiju odgovornosti da unapredi sistem azila, jer zašto bi se unapređivao neki sistem u kome niko ne želi da ostane.
Očekujem da sve bude jako dobro spremljeno u zakonu, da se svi konsultuju o tome kako će zakon da izgleda na kraju, ali organi i ljudi koji rade u azilu moraju da budu obučeni, da prođu neophodne treninge, a za to treba vremena
Uočili smo da nadležni organi Republike Srbije uopšte ne evidentiraju iregularne migrante kada ih zateknu na teritoriji RS. Ta lica se ne sprovode do policijskih stanica, ne pretresaju, ne uzimaju im se biometrijski podaci, otisci prstiju, ne fotografišu se, ne unose se u evidencije...
Tek smo izašli iz jedne zime, ali što se mene tiče, nova zima panično ide. Mi ćemo imati pune kapacitete, Srbija je tranzitna zemlja. Moramo da ispunimo svoje obaveze u tom delu, Srbija mora da postavi rampu za nelegalne i iregularne migrante, i mora da ozbiljno i odgovorno procesuira one koji stvarno žele da dobiju azil ovde.
Potrebno je uspostaviti nezavisnu Kancelariju za azil sa obučenim profesionalcima koji su upoznati sa azilnim zakonodavstvom i koji sarađuju sa svim ostalim činiocima azilnog sistema
U postojećem zakonu nema roka za jedan od postupaka – evidentiranje koje sledi neposredno pošto stranac pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP-a, ili pismenim putem, izrazi nameru da traži azili.
Azilanti moraju uvek biti dočekani sa poštovanjem, uvek im se mora pružiti prilika da objasne zašto su podneli zahtev za azil i mora im se obezbediti zaštita u skladu sa jasnim i objektivnim kriterijumima. Procedura za odobravanje zahteva za azil treba da bude brza, poštena i efikasna.
U okviru projekta "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti", a kao deo programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji", koji je finansirala Evropska unija (EU), nedeljnik "Vreme" organizovao je panel diskusiju pod nazivom "Azil u Srbiji – problemi i perspektive".
Ekipa „Vremena" posetila je Banju Koviljaču, dve i po godine nakon protesta nezadovoljstva lokalnih meštana zbog ogromnog broja tražilaca azila u njihovom mestu
