Iako se trenutno gradi vetropark kod Subotice koji će biti najveći u regionu, ukupan udeo električne energije dobijene iz dosadašnjih devet vetroparkova koji se koriste praktično je beznačajan u odnosu na “prljavu” energiju dobijenu iz fosilnih goriva – ispod pet odsto. Dalje, podaci pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto, dok se procenjuje da je energetski potencijal sunčevog zračenja kod nas za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi
Uvoznici proizvoda koje pokriva CBAM moraće do 2026. godine platiti u budžet zemlje uvoznice razliku između cene emisije u EU ETS i cene emisije u zemlji iz koje roba potiče. Treće zemlje, čija su tržišta električne energije spojena sa EU tržištem, mogu dobiti vremensko izuzeće do 2030. godine, pod uslovom da prihvate primenu cene emisije EU ETS-a, kao i primenu svih energetskih i klimatskih propisa Unije
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada
Kako za “Vreme” kažu iz gradskog Sekretarijata za energetiku u Beogradu, plan je da se izvrši sanacija 972 stambene zgrade. U ovom pozivu, projekat se odnosi samo na zgrade koje su na sistemu daljinskog grejanja, te koje su iz starogradnje, jer novoizgrađene same po sebi troše manje energije zbog načina na koji su projektovane, kao i korišćenih materijala
Umesto uvođenja drakonskih kazni za takozvane trovačnice – fabrike i industrijska postrojenja koji značajno zagađuju životnu sredinu – Vlada ih je praktično oslobodila odgovornosti. Simbolične kazne predstavljaju podstrek da slobodno nastave da zagađuju. Brže, jače, bolje
Prema pisanjima specijalizovanog klimatskog portala “Klima101”, brojna istraživanja govore da je energetski potencijal sunčevog zračenja u Srbiji za oko 30 odsto veći nego u Centralnoj Evropi. Ipak, podaci nezavisnog istraživačkog centra za energetiku Ember, koji analizira podatke o ukupnom udelu obnovljivih i neobnovljivih izvora energije na nivou država širom sveta, pokazuju da je udeo solarne energije u ukupnoj proizvodnji struje za prošlu godinu bio svega 0,04 odsto
Do 2025. godine treba da bude završena gradnja velikog vetroparka u blizini Subotice. Prema predviđenim kapacitetima, planirano je da bude jedan od najvećih u Evropi, a svakako najjači proizvođač struje ovog tipa u regionu. Projekat “Maestralo Ring” krenuo je da se realizuje još 2019. godine i značajan je iskorak u zelenoj tranziciji Srbije
Razlozi za slabu zastupljenost električnih vozila u Srbiji pre svega su ekonomske prirode. Svest o zaštiti životne sredine odlazi u drugi plan ako prosečan potrošač nema dovoljnu kupovnu moć da priušti sebi ove automobile
Grupa građana iz mesta Veliki Crljeni vodi pravnu borbu protiv termoelektrane “Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja
Oko 14 odsto ukupne električne energije u Srbiji proizvede se u kostolačkim termoelektranama. Taj podatak nije tajna i može se lako pronaći. Ono što nigde ne piše jeste činjenica da su meštani Starog Kostolca i okolnih sela “kolateralna šteta” proizvodnog procesa, koji omogućava svakodnevnu rutinu ostatku Srbije. Oni zato normalan život ne poznaju već dugo godina. Pepelište, zagađen vazduh, prljava voda i razna oboljenja su njihova svakodnevica. Zaštita životne sredine i zdravlja lokalnih žitelja je samo tekst na papiru, pro forme radi
U naselju Popovac nadomak Paraćina vazduh je već tri godine zaredom u kategoriji prekomernog zagađenja. Malo je to selo da bi razlog bio prekomeran saobraćaj, a nije ni samo do individualnih ložišta, s obzirom na to da je zagađenje isto tokom letnjih meseci. Ekolozi i meštani sumnjaju da je zagađivač cementara, koja pored proizvodnje cementa služi i kao spalionica komunalnog otpada, guma, plastike i ostalih materijala. U cementari, naravno, tvrde da nije do njih, ali ih je i Institut za javno zdravlje “Batut” prepoznao kao zagađivača
Beočinska cementara već decenijama zagađuje okolinu i stanovnike ovog malog vojvođanskog mesta. Od petrol koksa, preko prašine, do onog najjopasnijeg – spaljivanja raznog otpada. Problem nije samo u cementari koja je nabavila potrebne dozvole, već u zakonu koji omogućava fabrikama sa neadekvatnim uslovima da postanu spalionice visoko rizičnih materijala
Studija “Batuta” o ekološki ugroženim područjima označila je Kosjerić kao crnu tačku. Razlog – fabrika cementa. Kroz istoriju poslovanja, ona je na različite načina zagađivala grad i narušavala zdravlje žitelja: od prašine, preko sagorevanja petrol koksa, do ponovnog vraćanja na ugalj kao energent i trovanja štetnim isparenjima i teškim metalima. Kad je cementara pokušala da dobije dozvolu za spaljivanje komunalnog otpada, lokalni ekološki pokreti su uspeli da odlože taj proces, ali su pesimistični u pogledu završnice
Rade Jenić redovno poseti Oštrelj i posadi malo krompira i luka u bašti porodične kuće, “za dušu”. Ali plod ne pojede. Seća se da je nekad bilo preko pedeset izvora vode, pa čak i jedan termalne. Sada su svi presušili jer rudarstvo zahteva enormne količine vode, a nema nijednog pogona za prečišćavanje
Gotovo nijedan od 7000 stanovnika Majdanpeka nije čuo za publikaciju Instituta za javno zdravlje “Batut”, pod naslovom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, u kojoj piše da su u Majdanpeku (i nekim drugim mestima) vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju oboljevanje i smrt ljudi, i predlažu konkretne aktivnosti da se zagađenje sanira i eliminiše. Lokalni mediji ne pominju protest “Ne damo Staricu”, ni pitanje narušavanja zdravlja i prirode. U skladu sa tim, grad nema monitoring kvaliteta vazduha, i ništa se ne preduzima da se brojni oboleli od karcinoma leče u boljim uslovima
