„Ljudi kojima rešimo stambeni problem prolaze kroz faze. Prvo su srećni i zadovoljni što konačno izlaze iz kolektivnog centra. Onda upadaju u depresiju jer su u selu u Hrvatskoj imali najlepšu kuću, a sada su završili u nekom seoskom domaćinstvu ili socijalnom stanu. Objašnjavamo im da je to, ipak, bolje rešenje nego da su ostali u dve sobe u kolektivnom centru"
Od 2009. godine Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije finansirao je više od 200 projekata izbegličkih udruženja sa preko 50 miliona dinara
"Za tri godine ne bi smelo više da bude ljudi sa statusom interno raseljenih lica, oni moraju da budu ili integrisani kroz posao ili obezbeđeni kroz socijalnu i penzionu zaštitu ili da budu podržani da ta prava ostvare na Kosovu"
"Da pitanje Kosova nikada nije bilo pitanje položaja srpske zajednice na Kosovu, i pitanje njenih pripadajućih prava, govori položaj u kojem su se Srbi sa Kosova našli u raseljeništvu"
"U dokumentima koja su okvir za rešavanje pitanja interno raseljenih jasno je rečeno da je jedan od ključnih principa da se odluka o integraciji ili preseljenju na neko drugo mesto, zato što nije postojala mogućnost povratka, nikako ne sme smatrati odricanjem od povratka jednog dana, kada se za to budu stvorili uslovi. To je ključno, ljudima se mora stvoriti mogućnost. Tek kada bude stvorena ta mogućnost, i oni mogu ravnopravno da odlučuju o varijanti A ili B, možemo govoriti o tome da neko ne želi da se vrati"
"Glavni utisak o stanovnicima kolektivnih centara je da su potpuno zaboravljeni ljudi, koje niko ne posećuje, koji žive u stravičnim uslovima i dobijaju negde jedan obrok, a negde tri, i to je sve"
"Mi smo državi ponudili pomoć u pripremi sveobuhvatne strategije povratka i integracije. Kada se napravi ta strategija, možemo da idemo i kod međunarodnih donatora, a poslednji je trenutak, jer postoje mnogo teže situacije danas u svetu na koje se fokusiraju međunarodni donatori – Sudan, Sirija, Libija, Centralnoafrička Republika, Avganistan"
Na osnovu najave Kancelarije za KiM da će uskoro objaviti sveobuhvatan plan povratka raseljenih lica na Kosovo, zatražili smo od Kancelarije podrobnije objašnjenje o najavljenom planu, šta on sadrži, koliko se oslanja na već ranije proklamovane planove povratka prognanih, odnosno da li je reč o novom kursu promišljanja njihovog povratka. Odgovarajući na ta pitanja, Kancelarija za KiM je specijalno za "Vreme" izdala saopštenje kao svojevrstan uvod u novo strateško rešavanje povratka interno raseljenih lica
„Raseljavanje ljudi, promena spoljašnjeg životnog okruženja i njegova višeslojna refleksija na čovekov duševni i emotivni život, neiscrpna je tema prevashodno zbog ogromnog broja mogućih varijanti psiholoških reakcija u izmenjenim uslovima, koji su uvek nepoznati i nepredvidljivi."
„Ako smo identifikovani kao Srbi, to je zbog toga što nas je neko tako video. Otuda mi je komično kad vidim pokušaje odricanja identiteta. Bio identitet izabran ili nametnut, s njim se treba nositi; nekad sa ponosom, nekad sa škrgutom zuba, a nekad i sa ironijom. Često se zaboravlja da smo mi i ono kako nas drugi vide, a ne samo ono kako se osećamo"
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Šta je izbeglička kultura, kako se formiraju i čuvaju kulturni identiteti u izbegličkoj populaciji i kuda nas vode stereotipi o izbeglicama stvoreni u popularnoj kulturi
Sudbina izbeglica zbog ratnih vihora devedesetih koji su protutnjali prostorima bivše Jugoslavije je pre lajtmotiv, sporedna tema, karakteristična situacija no glavna tema filmskih narativa
„Uklapanje u novu sredinu je najveći psihološki problem teme o izbeglicama. Mnogi ljudi grčevito žele da zadrže elemente svog identiteta, života, navike iz svoje stare sredine, i zato ne prihvataju okolinu u koju su bačeni. Nekako uvek misle da je ono što su ostavili, napustili, značajnije i veće – što je najčešće i slučaj – od onoga gde su nasilno došli."
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglica imalo 617.728 osoba, od čega je 330. 123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
Izveštaj se bavio problematikom povratka, obnove i politike stambenog zbrinjavanja u 2012. godini – ovih dana treba biti predstavljen i izveštaj za prošlu godinu, ali sasvim je iluzorno očekivati da će u njemu bilo šta biti drugačije i bolje
Istog dana, 4. aprila, kada je UNHCR objavio preporuke da se počne sa procesom ukidanja statusa izbeglica licima izbeglim iz Hrvatske, oglasila su se i izbeglička udruženja. U celosti prenosimo pismo koje su visokom komesaru Ujedinjenih nacija za izbeglice Antoniju Guterešu, ispred Asocijacije izbjegličkih udruženja i Koalicije udruženja izbjeglica, poslali predsednici Asocijacije i Koalicije Milojko Budimir i Miodrag Linta
Pitanje privatne imovine i stečenih prava regulirano je Aneksom G Bečkog ugovora, u kojem jasno stoji da će "prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi u nekoj državi slednici na koju su građani ili druge pravne osobe SFRJ imali pravo na dan 31. decembra 1990. biti priznata, zaštićena i vraćena od te države". Aneks G propisuje i to da će bilo kakav navodni prenos prava na pokretnu i nepokretnu imovinu učinjen nakon tog datuma biti ništavan
„Srbija integriše 10.000 izbeglica godišnje. Uz budžetska sredstva, značajne donacije iz Regionalnog stambenog programa, pojačaćemo tu stopu i moći ćemo za četiri, pet godina da rešimo probleme izbeglica kroz podršku u integraciji"
Ljudski dostojanstveno rešenje ne leži u neograničenom produžavanju izbegličkog statusa, već u njegovom prevazilaženju. Odluka UNHCR-a će pomoći da se taj proces ubrza
UNHCR sa svojim viđenjima, kao što objavljujemo u ovom dodatku, ima svoje argumente i u pravu je – zaista bi bilo vreme da se izbeglička problematika skine „s dnevnog reda", ali bi bilo i vreme da se Hrvatska i ostale zemlje potpisnice počnu pridržavati Bečkog sporazuma i Aneksa G, koji su prećutno ukinuli
Nedeljnik „Vreme" je u okviru projekta „Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti" organizovao panel „Izbeglice i krov nad glavom – problemi i perspektive".
Učesnici diskusije su bili Olivera Vukotić, šef terenske kancelarije i socijalne službe pri Predstavništvu UNHCR-a za Srbiju, Mirela Popović Stanić, iz Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske (RH), Danijela Popović Roko, pomoćnica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije (RS) i predstavnici izbegličkih udruženja
