U Srbiju se uvoze mahom stari, prljavi i jeftini automobili iz Evropske unije, dok sama EU kuje planove o prelasku na električna vozila. Veliko istraživanje “Vremena” pokazuje da će tako ostati još više polovnjaka za siromašne balkanske ili afričke zemlje
Stižu avionom do Beograda zahvaljujući bezviznom režimu između Srbije i Turske, a onda koriste krijumčarske bande kako bi ilegalno došli do Evropske unije. BIRN rekonstruiše šemu kojom građani Turske beže u EU od siromaštva i besperspektivnosti iz domovine koju, pored političke, već godinama trese ozbiljna ekonomska kriza
Srbija je važna tačka na ruti kojom se krijumčare egzotične ptice iz Afrike, kažu evropski istražitelji i izvori “Vremena”. Ugrožene vrste papagaja na zapadu Evrope koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra. Ptice za kriminalce mogu biti isplative poput droge, a šteta po prirodu ogromna
Na Balkanu postoje mnoge vrste zagađenja. Neka, poput prljavog vazduha, uveliko su poznata i o njima se svakodnevno izveštava. Sa druge strane, postoje i ona poput buke, “tiha” u medijima i javnosti, ali sveprisutna u životima građana. Buka nikada ne spava, naprotiv, svakodnevno narušava zdravlje onih koji od nje nemaju kuda da pobegnu
U Srbiji svakih deset dana jedna žena umre od udaraca partnera. Branka, Ivana i one koje su se sklonile u neku od petnaestak sigurnih kuća u Srbiji, spasle su se i počele ponovo da se smeju
U Hrvatskoj, zakon koji garantuje pristup abortusu datira još iz doba jugoslovenskog socijalizma, ali od nezavisnosti 1991. godine napadi na ovo pravo su se umnožili i ženama je postalo sve komplikovanije da prekinu trudnoću. Na ovo nas je bolno podsetio novi skandal
Rio Tinto nije otišao iz doline Jadra, samo je smanjio vidljivost. Sagovornici “Vremena”, političari, pravnici, naučnici, vođe protesta ili izvori bliski rudarskom džinu saglasni su da se belo zlato vredno desetine milijardi ne napušta bez borbe. Dok neki u ovoj temi vide meki trbuh režima, naučnici su podeljeni baš kao i dojučerašnje komšije u Gornjim Nedeljicama
“Vreme” otkriva da je Rio Tinto spremio Studiju o uticaju na životnu sredinu, ali nikada nije mogao da je podnese čekajući Ministarstvo. U dokumentu do kojeg smo došli detaljno se navode hazardi koji prete od rudnika, kao i kako kompanija misli da ih spreči. Takođe i priznanje brojnih negativnih uticaja na životnu sredinu, uz navode da iskustvo pokazuje kako je “ekonomsko-sociološki uticaj” na stanovništvo jedino što donosi benefite. Ali, da su i ti “benefiti” kako kod koga, i da nisu svi zadovoljni
