Deset stvari koje nam pre pandemije nisu bile važne ovoliko koliko su sad, a koje će, gotovo je sigurno, preživeti i kad ovo čudo jednog dana konačno prođe
Više Amerikanaca je umrlo od kovida nego za dve decenije u saobraćajnim nesrećama ili na ratištima u svim američkim ratovima zajedno. Kako su tolike žrtve postale “nevidljive”
U Pekingu se dovodi u pitanje vladina odluka “nulta kovid tolerancija”. Ljudi su nezadovoljni, a mediji komentarišu da nije cilj uvoditi lokdaune u gradovima već učiniti sve da se to izbegne. Fabrička proizvodnja u Kini pala je na najniži nivo u poslednje dve godine. Slično je i u sektoru građevinarstva i usluga, vazdušnom saobraćaju, ugostiteljstvu, automobilskoj industriji, turizmu…
Politika iznad struke, (ne)reagovanje da bi se dodvorilo glasačima, “ratni bogataši”, kao i nedovoljna stručnost odgovornih kumovali su katastrofalnom saldu obolelih i preminulih od kovida u Makedoniji. Da li je makedonski zdravstveni sistem naučio lekciju, teško je reći, ali logikom zdravog balkanskog razuma – verovatno nije
Dok je zaraza harala svetom, brojni analitičari epohe su predviđali potpuni restart planete – novi digitalni svet koji je virus iz nehata stvorio i u koji samo treba ući. Pandemija je zaista dovela do toga da se na internet dodatno priključi čak 782 miliona ljudi, ali šta se zaista promenilo
Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza
Pandemija korona virusa protutnjala je i kroz mnoge razvijene i uređene zemlje i ostavila teške posledice, a šta je onda mogla da očekuje Bosna i Hercegovina, gde je malo šta organizovano kako treba, a zdravstveni sistem sigurno ne spada ni u to malo. Država potpuno decentralizovana, i dalje opterećena okovima Dejtona, prošla je čak i dobro kako je mogla proći
Kina je jedina država na svetu koja sprovodi politiku “nula kovid” i preduzima drastične mere da bi izolovala svaki pojedinačni slučaj. Ulazak i izlazak iz Kine i dalje su strogo ograničeni. Putnici iz inostranstva koji imaju dozvolu da posete Kinu moraju dve nedelje da provedu u posebnim hotelima, uz zdravstveni nadzor i posle tog perioda
Solidarnost u međunarodnoj zajednici trebalo bi da se ogleda u tome da najugroženijima, bez pravljenja bilo kakve razlike (zbog rase, etničke pripadnosti, veroispovesti, jezika, državljanstva, ekonomskog statusa), bude pružena adekvatna pomoć
Prošli su još jedni “korona fri” izbori u Srbiji, a o virusu skoro da se uopšte nije ni pričalo. A i zašto bi, kad je Srbija ponovo izvojevala pobedu protiv ove virusne pošasti. Tu i tamo se u hvalospevima vlasti pomenula po neka novoizgrađena kovid bolnica, uz opasku da ih oni bivši nisu gradili. Na prošlom iskazivanju narodne volje 2020. godine, iako su izbori u Srbiji to tek u kolokvijalnom značenju, korona je bila jedna od glavnih platformi vlasti da demonstrira svoje uspehe. U nedelju 3. aprila, korone se niko više nije ni sećao
Dok se u Mađarskoj ozbiljno radi na svim aspektima vezanim za turizam, situacija u Srbiji je sasvim drugačija iako se često govori kako se tu nalazi razvojna šansa zemlje. “Da bi ponudili stranim turistima više, oni prvo moraju da stignu do Srbije. A Beograd, recimo, i dalje nema glavnu železničku stanicu. To ga čini jedinom prestonicom Evrope koja nema železničku stanicu do koje građani znaju da dođu, a o turistima da ne govorimo. Rok za modernizaciju pruge je probijen skoro pet godina, pa ni danas ne možete vozom iz Beograda u Budimpeštu”, kaže za “Vreme” Tatjana Potić iz turističke agencije Oktopod. Prema njenim rečima, problem je i sa kapacitetima na nivou lokalnih vlasti, jer oni nemaju potreban kadar koji bi pripremio projekte, kako bi se onda moglo aplicirati za sredstva iz pristupnih fondova EU i na taj način sredila infrastruktura. Pa je tako Kopaonik usred ovogodišnje sezone nekoliko dana ostao bez vode jer je predimenzioniran i infrastruktura ne može da podnese toliki broj smeštajnih objekata
Od prve “corona free” destinacije u Evropi do jedne od svetskih država najpogođenijih pandemijom, epidemiološka kriva Crne Gore prepuna je vrhova i padova. Crnogorska dilema leži u tome da li sve postignuto u borbi protiv virusa “mora” biti žrtvovano u periodu od juna do septembra, zarad spasa turizma
Dok ruski tenkovi gaze ukrajinskim ravnicama, a izbegličke kolone tumaraju prema zapadnim i istočnim granicama države, korona je skrajnuta u drugi plan. Pored svih ostalih briga koje su se nadvile nad njima, Ukrajinci više i ne razmišljaju o njoj. Vidljivi neprijatelj je u mislima ljudi uvek opasniji od onog nevidljivog
Kada pitate mlade šta se u njihovom životu promenilo od početka pandemije, reći će: sve! Ono što im nedostaje tokom upornih epidemioloških zabrana i (ne)normalnog školovanja jesu živa reč, sekcije, akcije, druženje na odmoru. Kažu da su se umorili od posmatranja onlajn nastave
Nakon dve godine oštrih mera, Australijanci su gledali kako se Đoković hvali na Instagramu da je dobio medicinsko izuzeće i da dolazi… I kreće politička igra u kojoj teniser, makar i najbolji, nije imao nikakve šanse
Pojava novog soja virusa korona i u Evropi, takozvanog omikrona, najnoviji je alarm u ovom skoro dve godine dugom “vanrednom stanju”. Zabrane dolaska iz novih rizičnih područja – pretežno Južne Afrike i njenih suseda, koje države užurbano uvode, neodoljivo podsećaju na početak 2020. godine i tadašnju pojavu prvih inficiranih na starom kontinentu, a nešto kasnije i u Srbiji. Srpski zvaničnici nisu preterano komentarisali novi soj, ali, podsećanja radi, nisu se u prvim danima korone mnogo brinuli ni zbog “najsmešnijeg virusa”
Zahvaljujući globalnoj imunizaciji, postepenom popuštanju epidemioloških mera i strogim kovid protokolima ove godine su tribine na sportskim događajima širom sveta ponovo pune. Dok se vlade mnogih zemalja bore protiv uticaja antivaksera, pojedini sportisti nalaze se na udaru medija jer ne žele da se vakcinišu. Među njima je i Novak Đoković, mada on odbija da se izjasni da li jeste ili nije vakcinisan
Centralne beogradske ulice su opustele nakon uvođenja kovid propusnica bez kojih posle 22 časa ne može da se boravi u ugostiteljskim objektima. Zašto je ova pandemijska polumera uvedena, nikome nije jasno. Ponajmanje ugostiteljima kojima posao trpi, a da to nema ama baš nikakvog efekta na suzbijanje širenja virusa korona i smanjivanje broja novozaraženih i preminulih
Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne
U utakmici između korone i nadležnih bilo je jasno da patogen prednjači. Međutim, sada je jasnije nego ikad da su se i medicinski i politički deo Kriznog štaba predali insistirajući da nam ništa drugo ne treba dok imamo vakcinu. Za to vreme, virus sve podmuklije napada trudnice i decu, dok antivakseri na internetu zlostavljaju vakcinisane trudnice i lekare
Bez digitalnog zelenog sertifikata o revakcinaciji u Austriji ne može da se dobije piće ni u kafanskoj bašti. Makar u teoriji. Pandemijske zgode i nezgode ovih dana ipak je u drugi plan potisnula ostavka kancelara Sebastijana Kurca optuženog za korupciju. Kaže se da je njegov drugar u Ministarstvu finansija parama poreskih obveznika plaćao neke medije da ga veličaju i friziraju istraživanja javnog mnjenja koja ga prikazuju kao miljenika nacije. Naravno uz opasku da važi pretpostavka nevinosti
"U poslednje vreme razni populistički pokreti pokušavaju da zloupotrebe zabrinutost dela građana zbog vakcinacije za povećanje sopstvenog rejtinga. Nažalost, svojim ponašanjem i sadašnja vlast se stavlja na ovu stranu – dok zvanično propagira vakcinaciju, gotovo ništa konkretno ne čini što bi je konfrontiralo sa onima koji se vakcinaciji protive. Još tužnije je što se i većina opozicionara ponaša krajnje oportuno i takođe izbegava jasnu konfrontaciju", kaže za "Vreme" epidemiolog Predrag Đurić
Krizni štab je dužan u svakom smislu, pa tako i moralnom, da se javnosti najzad obrati, da objasni zašto je do ovakvih razmera epidemije kod nas došlo i šta je učinjeno da do toga ne dođe. I kako i šta raditi nadalje
Koliko će trajati normalna nastava? Ko će i kako kontrolisati sprovođenje mera koje se odnose na prevenciju i kontrolu pandemije? Koliko će se učenici i nastavnici snaći u preporučenom "stavi–spusti" modelu nošenja maski, s distancom od "najmanje metar, bolje više, al’ može i manje"? Kako će funkcionisati tzv. sistem semafora i prelazak s klasične (zelena) na kombinovanu (narandžastu) i onlajn (crvenu) nastavu?