Maske su opasne po zdravlje, vakcina izaziva sterilitet, Bil Gejts je izmislio koronu da bi čipovao čovečanstvo, a u pi-si-ar testovima kriju se opasni mikroorganizmi… Sve ovo je u opticaju od početka pandemije, a sa pojavom vakcina, još je gore. Ono što javnost donedavno nije znala jesu imena ljudi ( na slikama) koji stoje iza ovih teorija zavera, ali i koliko su se obogatili na industriji laži i manipulacijama ljudskim strahom za zdravlje i život
Brojke kažu sledeće – u ovom trenutku, obolelih u Crnoj Gori je ukupno 2.740, a broj svakodnevno raste; broj vakcinisanih prvom dozom iznosi nešto više od 19.0000, revakcinisanih je 160.000. Distanca je postala – samo reč. Poštovaoci mera izgledaju dosta usamljeni, tek se poneko nađe da navuče masku preko nosa i skoro da je uvek reč o meštaninu. Turisti se ponašaju kao da su se vratili u, recimo, 2018. godinu. Situacija je još uvek u podnošljivim granicama, ali se usložnjava
Milioni života koji će pomoću vakcine biti spaseni, a koje bi kovid 19 odneo, zapravo su samo početak. Buduće vakcine zasnovane na mRNK moći će da rešavaju mnoge druge izazove – na primer, rak – jer su efikasne, bezazlene, precizne i povrh svega brze. Kada sledeći put zaustite da kažete kako ste zabrinuti za bezbednost novih vakcina jer su napravljene samo za godinu dana, setite se da je istorija vakcina upravo hronologija istrajnosti
Izgleda da Srbija polako otvara debatu o uvođenju obavezne vakcinacije protiv korona virusa. S jedne strane, većina pravnika koji se oglašavaju u javnosti protivi se tome, pozivajući se na Ustav i Evropsku konvenciju o bioetici. S druge strane, zakoni Srbije prepoznaju mogućnost izbora, sve dok taj izbor ne ugrožava druge, a imamo i osam obaveznih vakcina za decu
Već nakon kratke šetnje u centru Beograda postaje jasno da se niko živ više ne prirdržava protivpandemijskih mera i da državni organi za to ne haju. Istovremeno predstavnici vlasti izjavljuju da su "veoma zabrinuti" zbog onoga što nam sledi zbog nepoštovanja mera i slabog interesovanja za vakcinaciju
Pandemija je iznudila zatvaranje škola, uvođenje nastave na daljinu, podstakla upotrebu novih tehnologija u obrazovanju. Istovremeno je otkrila slabosti školskih sistema širom sveta, dalekosežno povećala razlike između bogatih i siromašnih, usporila proces sticanja znanja i zamaglila budućnost čitavih generacija. Sve pogubne posledice će izaći na videlo
Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše
