U RS je trenutno malo ljudi koji su dobili međunarodnu zaštitu i koji treba da se integrišu u naše društvo. Sa njima bi trebalo istražiti koji je najbolji model za integraciju i to koristiti u budućnosti. Treba sprovoditi pilot-projekte preko kojih bi se pronalazili dobri modeli za integraciju
„U saradnji sa MUP-om popravljamo stanje u postojećim okvirima. Ostaje da napravimo novi zakon, da budemo mudri i pažljivi i da to pokrenemo tako da može da živi. Što se nas u Komesarijatu tiče, treba da napravimo dva podzakonska akta, da osposobimo još kapaciteta, da nam se nikada više ne ponovi Bogovađa"
"NEDAVNO SAM RAZGOVARALA SA POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA IZ KANJIŽE KOJI SU SE PRISEĆALI 2008. I 2009. GODINE KADA JE BILO PRILIČNO NEOBIČNO VIDETI AVGANISTANCA ILI PAKISTANCA U NJIHOVOM MESTU. SADA JE NEOBIČNO AKO IH NE VIDE SVAKI DAN. DO 1. DECEMBRA U SRBIJI JE AZIL ZATRAŽILO 13.052 OSOBE. BROJ ONIH KOJI NISU TRAŽILI AZIL, NEGO SU SAMO PROŠLI KROZ SRBIJU, GOTOVO JE NEMOGUĆE UTVRDITI"
DEO ISPITANIKA GAJI KRAJNJE NEGATIVNA OSEĆANJA PREMA TRAŽIOCIMA AZILA I TO DEFINIŠE KROZ NEGATIVNE ETNIČKE ASOCIJACIJE (MUDŽAHEDINI, CRNCI, CIGANI), VEOMA OPASNE BEZBEDNOSNE STEREOTIPE (LOPOVI, KRIMINALCI, TERORISTI...) I KROZ ZABRINUTOST ZA BUDUĆNOST SRPSKE NACIJE I BEZBEDNOST SRPSKE DRŽAVE NA OVIM PROSTORIMA
UDRUŽENJE GRAĐANA "ATINA" SPROVELO JE ISTRAŽIVANJE MEĐU MIGRANTIMA, ALI I PREDSTAVNICIMA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD, POLICIJE, CENTARA ZA AZIL, CRVENOG KRSTA, KANCELARIJA ZA MLADE, LOKALNIH MEDIJA, OBRAZOVNIH INSTITUCIJA I DRUGIH RELEVANTNIH ORGANIZACIJA I TELA IZ PET ZAJEDNICA UKLJUČENIH U PROJEKAT (BOGOVAĐA, BANJA KOVILJAČA, SUBOTICA, SREMSKA MITROVICA I ŠID). REZULTATI ISTRAŽIVANJA SU PREDSTAVLJENI U PUBLIKACIJI "MIGRANTI I MIGRANTKINJE U LOKALNIM ZAJEDNICAMA U SRBIJI"
KAKVA JE SLIČNOST IZMEĐU DEMONSTRACIJA PROTIV TRAŽILACA AZILA, OD BANJE KOVILJAČE 2011. GODINE DO MLADENOVCA OVIH DANA. KAKO SE NA LEĐIMA NAJRANJIVIJIH DRUŠTVENIH GRUPA JEFTINO STIČU POLITIČKI POENI, A GUBI MORALNI KOMPAS, I ŠTA JE TEMA OKO KOJE MOGU DA SE SLOŽE I NAIZGLED NESPOJIVE POLITIČKE OPCIJE U SRBIJI
Imigranti pokušavaju da stignu do Evrope kopnom, morem, avionima. Postoji nekoliko najfrekventnijih ruta kojima se najbrže stiže do "obećane zemlje", zavisno iz kojih delova sveta se polazi, mada se one često menjaju, pod uticajem različitih okolnosti. Ukoliko se na nekim granicama pooštri kontrola, imigranti kreću drugim putevima, makar i dužim. Tako se dešava, na primer, da ljudi sa zapadnih obala Afrike do Evrope stižu preko Grčke umesto preko Španije ili Italije, zbog jače kontrole na morskim putevima preko Mediterana.
Prosečan period boravka tražilaca azila u Crnoj Gori je 9,6 dana. Međutim, loši uslovi prijema i nemogućnost integracije tražilaca azila utiču na njihovo opredeljenje da umesto u Crnoj Gori svoj put nastave i završe u nekoj od zemalja EU
„Vreme" čitaocima donosi izveštaj sa konferencije „Sistem azila i migracija: dve priče" na kojoj je 26. septembra u Beogradu prezentovan i izveštaj „Izazovi sistema azila: odgovor na mešovite migracijske tokove"
Kandidatura Rebublike Makedonije je definitivno pokretač pozitivnih promena. Naša zemlja je preuzela dalje korake za približavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije kojima se utvrđuju minimalni standardi za uslov za prijem azilanata i procedure za izdavanje i ukidanje statusa izbeglica
Prvi Zakon o azilu u Hrvatskoj je stupio na snagu 1. jula 2004. godine. Radi usklađivanja sa zakonodavstvom EU, 2007. godine je donesen novi Zakon o azilu, koji je do danas dva puta menjan kroz Izmjene i dopune Zakona o azilu iz 2010. i 2013. godine
Brojke su porasle sa manje od 400 tražilaca azila u regionu koliko ih je bilo 2008. na približno 12.000 u 2013. godini. Čini se da se ova tendencija rasta nastavlja i tokom 2014. U periodu januar–avgust 2014, ukupno 8474 lica zatražila su azil u regionu, od kojih 82 odsto u Srbiji
Projekat "Otvaranje dijaloga između migranata i građana u lokalnim zajednicama o međusobnoj toleranciji i nenasilju" doprineće informisanju i edukaciji lokalnog stanovništva
Ono što je jako opasno jeste konstantno isticanje Srbije kao tranzitne zemlje u kojoj se tražioci azila samo odmaraju na putu do zemalja članica EU. Ovakav diskurs oslobađa Srbiju odgovornosti da unapredi sistem azila, jer zašto bi se unapređivao neki sistem u kome niko ne želi da ostane.
Očekujem da sve bude jako dobro spremljeno u zakonu, da se svi konsultuju o tome kako će zakon da izgleda na kraju, ali organi i ljudi koji rade u azilu moraju da budu obučeni, da prođu neophodne treninge, a za to treba vremena
Uočili smo da nadležni organi Republike Srbije uopšte ne evidentiraju iregularne migrante kada ih zateknu na teritoriji RS. Ta lica se ne sprovode do policijskih stanica, ne pretresaju, ne uzimaju im se biometrijski podaci, otisci prstiju, ne fotografišu se, ne unose se u evidencije...
Tek smo izašli iz jedne zime, ali što se mene tiče, nova zima panično ide. Mi ćemo imati pune kapacitete, Srbija je tranzitna zemlja. Moramo da ispunimo svoje obaveze u tom delu, Srbija mora da postavi rampu za nelegalne i iregularne migrante, i mora da ozbiljno i odgovorno procesuira one koji stvarno žele da dobiju azil ovde.
Potrebno je uspostaviti nezavisnu Kancelariju za azil sa obučenim profesionalcima koji su upoznati sa azilnim zakonodavstvom i koji sarađuju sa svim ostalim činiocima azilnog sistema
U postojećem zakonu nema roka za jedan od postupaka – evidentiranje koje sledi neposredno pošto stranac pred ovlašćenim policijskim službenikom MUP-a, ili pismenim putem, izrazi nameru da traži azili.
