Azilanti moraju uvek biti dočekani sa poštovanjem, uvek im se mora pružiti prilika da objasne zašto su podneli zahtev za azil i mora im se obezbediti zaštita u skladu sa jasnim i objektivnim kriterijumima. Procedura za odobravanje zahteva za azil treba da bude brza, poštena i efikasna.
U okviru projekta "Pogled uprt u evropsko pravo: Izbeglice i azilanti", a kao deo programa "Jačanje medijske slobode u Srbiji", koji je finansirala Evropska unija (EU), nedeljnik "Vreme" organizovao je panel diskusiju pod nazivom "Azil u Srbiji – problemi i perspektive".
Iskustva većine zemalja sa mnogo imigranata pokazuju da, naročito u uslovima krize, oni lako postaju meta netrpeljivosti i nasilja. Uz uobičajene parole o ugroženosti domaćeg stanovništva, rastu kriminala, masovnim silovanjima, za šta se redovno optužuju tražioci azila i imigranti, nasilje obično pokreće neki incident, pravi ili izmišljeni. Onda na scenu stupaju oni koji svoje frustracije istresaju na najslabijima
Nedeljnik "Vreme" uputio je svim relevantnim službama i organizacijama koje se bave problemom azila u Srbiji pitanje koji su, po njihovom mišljenju, najveći problemi azilnog sistema u našoj zemlji sa kojima se susreću u svom radu
"Kod većine tražilaca azila bazično poverenje je ozbiljno ugroženo. Doživljaj napuštanja, izdanosti, kod njih je jak i izražen. To su ljudi koji nemaju poverenja ni u kakav državni sistem zbog sveg dosadašnjeg iskustva, pre svega u zemlji porekla, pa onda i u svim zemljama kroz koje su prošli. Posmatrajući te ljude, vidite da su usled različitih vrsta trauma i problema zaboravili da se može desiti da ih neko pita: ‘Kako ste?’, ‘O čemu razmišljate?’, ‘Kako spavate?’ Izgledaju kao da su zaboravili da imaju ta ljudska prava"
