Kolika god da je korist i važnost ranog učenja, statistika surovo ukazuje na to da su predškolske ustanove dostupnije deci iz ekonomski bolje stojećih porodica, pa se logično nameće pitanje da li su ove ustanove luksuz koji sebi mogu da priušte samo bogatiji slojevi društva. "Rano učenje i razvoj" je program, koji se, na inicijativu Unicefa, odnedavno sprovodi u Srbiji uz podršku Ministarstva prosvete. Program će omogućiti da se vremenom promeni opšta slika o učešću dece iz osetljivih grupa u predškolskom obrazovanju
Preduzeću Apex Solution Technology zabranjeno je da vrši obradu određenih ličnih podataka osnovaca koji se uzimaju u poslovanju BusPlusa, servisa naplate usluga javnog prevoza u Beogradu. Ovo je drugi put ove godine da poverenik za zaštitu podataka o ličnosti reaguje povodom zaštite ličnih podataka učenika, odnosno maloletnika
Iako je odsustvo sa Šangajske liste dugo bila velika zamerka na račun Univerziteta u Beogradu, i premda je ulasku na nju prethodila trogodišnja kampanja unutar akademske zajednice, ne treba zanemariti ni kritike koje se obično upućuju ovakvim listama: da predstavljaju svojevrsnu estradizaciju univerziteta, te da im je jedina svrha marketinška. Za velike univerzitete visoko mesto na rang-listama upravo i jeste važno jer privlači strane studente, koji predstavljaju značajan izvor prihoda
U organizaciji akademske debatne mreže "Otvorena komunikacija" i Univerziteta u Beogradu, u glavnom gradu Srbije je od 5. do 11. avgusta održano evropsko prvenstvo u debatovanju
Program RHSP je namenjen pripadnicima romske nacionalne manjine koji završavaju osmi razred osnovne škole i žele da upišu srednju školu u oblasti medicine, farmacije, stomatologije i drugih zdravstvenih oblasti, srednjoškolcima i studentima koji po bolonjskom principu studiraju zdravstvene oblasti
Poslednjih nekoliko godina, Savetovalište protiv nasilja u porodici obezbeđuje korisnicama sigurnih kuća pohađanje raznih kurseva, kako bi imale veće šanse za zaposlenje i uspele da se finansijski osamostale. Sa novom prekvalifikacijom ili dokvalifikacijom, raste samopouzdanje i vera u sebe, a to je najvažnije. Većina žena bila je ekonomski zavisna od nasilnika ili zlostavljača, i to je često jedan od najvećih problema zbog čega su i trpele nasilje toliko godina
Imajući u vidu sve ciljeve Strategije za razvoj obrazovanja, jasno je da su oni svakako poželjni. Međutim, ostaju dva ključna pitanja u vezi sa njenim sprovođenjem: koliko je osam godina, koliko je ostalo do 2020. realan rok da oni budu ispunjeni, a drugo koliko je temeljne promene u sistemu obrazovanja moguće sprovesti bez temeljnih promena u privredi, na tržištu rada, a dobrim delom i bez temeljnih društvenih promena
Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je svoj predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija, ali se potom ispostavilo da nisu nadležni za to, pa se od predloga odustalo, a zakonom nije uređeno ko je nadležan za donošenje ovog dokumenta. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema NOK, iako se na to obavezala uključivanjem u međunarodne procese. Zbog toga je 60.000 ljudi sa diplomama nevidljivo na tržištu rada
Jedan oblik podsticanja studiranja dece bez roditeljskog staranja jeste i podrška koju imaju prilikom upisa na fakultet ili višu školu, pre svega tako što ih fakulteti oslobađaju sredstava za školarinu, putem nekog saradničkog odnosa između fakulteta i domova, ili njihovo školovanje plaćaju organi starateljstva, tj. centri za socijalni rad
"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"
Ako bi se poštovao Zakon o visokom obrazovanju, od ove školske godine "bolonjci" bi morali da sakupe svih 60 bodova da bi upisali narednu godinu studija. Prema analizama Beogradskog univerziteta, otprilike petina studenata je u stanju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako se bude išlo po Zakonu, ponovo slede štrajkovi. O drugim posledicama i da ne govorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, dolazi se do pitanja koje je pre nekoliko dana postavio rektor BU Branko Kovačević: šta je smisao reforme ako je sprovodimo polovično? I postoji li volja da se ona dovrši
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom
Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kaže sledeće: roditelj ima pravo da organizuje detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće; roditelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće; nastava može da se ostvaruje na zahtev roditelja, odnosno staratelja, i kao nastava na daljinu
Za nepoštovanje odredbe Zakona o autorskim pravima, kojom se zabranjuje fotokopiranje celih knjiga, predviđena je zatvorska kazna u trajanju od tri do pet godina. Dakle, studenti, a oni su prvi koji će se naći na udaru ovog zakona jer su najredovnija klijentela fotokopirnica, u slučaju da kao brucoši budu uhvaćeni na delu, teorijski, mogli bi apsolventske dane da dočekaju – u zatvoru
Učenici prvog razreda srednjih škola učiće po starom, iako su im obećavani reformisani nastavni programi. Đaci drugog, trećeg i četvrtog razreda devet oglednih profila takođe su godinu započeli "nereformisanim" časovima, ali će kasnije dobiti nove programe
Osnovac koji ide u školu pod tuđim imenom i prezimenom, roditelj koji tvrdi da njegovo dete prisiljavaju da pohađa časove građanskog vaspitanja, član školskog odbora koji se žali na stav svoje političke partije prema njemu, mobing, pretpostavka korišćenje narkotika u školskom toaletu, fizički napad na nastavnika, sumnjiv rad nevladine organizacije u školi, blizina kladionice – sve su to sadržaji tužbi koje stižu na adresu Gradske prosvetne inspekcije
Ovogodišnji upis u srednje škole obeležili su paradoksi: u Beogradu na smeru za obrazovni profil kuvar na jedno mesto pretenduje deset učenika, na isti smer u Žagubici upisan je samo jedan. Dok u istočnoj Srbiji čitavi razredi ostaju nepopunjeni, u nekim školama ni maksimalnih 100 poena nije bilo dovoljno za upis na željeni profil
Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da privatne časove češće pohađaju deca iz bogatih i porodica iz urbanih sredina, a ne ona iz radničke klase. U nekim zemljama privatne časove finansiraju roditelji dece koja već pohađaju privatne škole, čime se društveno-ekonomske razlike produbljuju. Ukoliko se prepuste tržištu, privatni časovi održavaju i pogoršavaju nejednakosti
Nakon sastanka rektora svih državnih univerziteta sa ministrom prosvete, po svemu sudeći, najavljenih povećanja školarina neće biti. Dobra vest za studente i njihove roditelje istovremeno je loša vest za fakultete
Nedavnom analizom Univerziteta u Beogradu, koju je uradio Rektorat, utvrđeno je da studenti koji se školuju po bolonjskom sistemu imaju znatno bolji prosek ocena od svojih kolega koji su se školovali "po starom". Svakako je to vest koja raduje. Drugo pitanje je koliko je ocena merodavno ogledalo znanja diplomaca
Krajem prošle godine, ombudsman Univerziteta u Beogradu profesor Branko Rakić završio je Nacrt povelje prava i obaveza studenata Univerziteta u Beogradu i uskoro će biti objavljen za javnu raspravu. Posle javne rasprave trebalo bi da povelju usvoji Savet Univerziteta u Beogradu. Ovakvi dokumenti skoro da i ne postoje na univerzitetima u Evropi, a i van Evrope su retkost, sa izuzetkom Kanade
Zadaci su prvi put prilagođeni standardima za kraj osnovnog obrazovanja, koji su usvojeni prošle godine, a utvrđeni su nezavisno od reforme završnog ispita. Okosnica standarda je definisanje ciljeva i ishoda, to jest šta se očekuje da đaci zaista znaju kada steknu obavezno obrazovanje
Prosvetari traže od vlade povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 26 milijardi dinara, isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, novac za otpremnine kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti
