Program "Digitalna škola" je sprovelo Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, a njime je omogućeno da sve osnovne škole u Srbiji budu opremljene najsavremenijom računarskom opremom. Sada, svi nastavni časovi mogu da se održavaju u "digitalnim učionicama"
Koncept besplatnog obrazovanja često je shvaćen kao utopija i najčešće je uvod u polemike oko toga da li je znanje roba ili znanje, ipak, nije roba. Ipak, internet, kao slobodan i potpuno besplatan izvor informacija raznih vrsta, menja svet upravo na taj način što neke čvrsto okoštale koncepte i institucije ranije uspostavljenih sistema – obesmišljava. Bilo da je reč o studentima koji traže mogućnosti za dodatno učenje ili o ljudima koji su prosto željni znanja, oni više ne moraju da daju velike sume novca da bi dobili pristup obrazovanju u nekim od najcenjenijih obrazovnih institucija u svetu. Naravno, opšte je poznata stvar da internet obiluje receptima, instrukcijama i tutorijalima, od kuvanja i štrikanja, preko šminkanja i pravljenja frizura, pa sve do komplikovanijih poduhvata, kao što je učenje jezika, brzo čitanje, programiranje i sl. Međutim, internet nudi ogromne mogućnosti i kada govorimo o obrazovanju u najužem shvatanju tog pojma
Učenje kroz kreativnu dramu priprema mlade ljude za život u zajednici. U bezbednom okruženju igre i fikcije mladi istražuju situacije, moguća rešenja i njihove posledice, upoznaju ličnu snagu i slabosti, ispituju ponašanje i odnos prema drugima u datoj situaciji. U zaštićenoj sredini dramskog prostora učesnici slobodno izražavaju svoje mišljenje kroz preuzimanje uloge u datoj situaciji
Imajući u vidu sve ciljeve Strategije za razvoj obrazovanja, jasno je da su oni svakako poželjni. Međutim, ostaju dva ključna pitanja u vezi sa njenim sprovođenjem: koliko je osam godina, koliko je ostalo do 2020. realan rok da oni budu ispunjeni, a drugo koliko je temeljne promene u sistemu obrazovanja moguće sprovesti bez temeljnih promena u privredi, na tržištu rada, a dobrim delom i bez temeljnih društvenih promena
Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je svoj predlog Nacionalnog okvira kvalifikacija, ali se potom ispostavilo da nisu nadležni za to, pa se od predloga odustalo, a zakonom nije uređeno ko je nadležan za donošenje ovog dokumenta. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema NOK, iako se na to obavezala uključivanjem u međunarodne procese. Zbog toga je 60.000 ljudi sa diplomama nevidljivo na tržištu rada
Jedan oblik podsticanja studiranja dece bez roditeljskog staranja jeste i podrška koju imaju prilikom upisa na fakultet ili višu školu, pre svega tako što ih fakulteti oslobađaju sredstava za školarinu, putem nekog saradničkog odnosa između fakulteta i domova, ili njihovo školovanje plaćaju organi starateljstva, tj. centri za socijalni rad
Početkom ove godine, magazin "Forbs" objavio je pregled globalnih trendova u obrazovanju za 2012. i 2013. godinu, zasnovan na predviđanjima Agencije za globalni marketing i komunikacije Euro RSCG Worldwide. "Forbs" konstatuje da su ova predviđanja, iako ne naročito iznenađujuća, ipak vredna čitanja
"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"
Ako bi se poštovao Zakon o visokom obrazovanju, od ove školske godine "bolonjci" bi morali da sakupe svih 60 bodova da bi upisali narednu godinu studija. Prema analizama Beogradskog univerziteta, otprilike petina studenata je u stanju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako se bude išlo po Zakonu, ponovo slede štrajkovi. O drugim posledicama i da ne govorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, dolazi se do pitanja koje je pre nekoliko dana postavio rektor BU Branko Kovačević: šta je smisao reforme ako je sprovodimo polovično? I postoji li volja da se ona dovrši
Raznolikost uslova studiranja unutar EU izaziva određenu vrstu lančane reakcije u studentskim migracijama. Zbog visokih školarina u svojoj zemlji, britanski studenti najčešće odlaze u Nemačku na studije, dok se njihove nemačke kolege zbog ograničenja u svojoj zemlji odlučuju za studiranje u Holandiji, i tako redom...
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom
Pokroviteljstvo organizacije Unesko je, van svake sumnje, i podrška čitavoj našoj obrazovnoj i naučnoj zajednici koja je podržavala i pomagala opstanak, rad i razvoj Istraživačke stanice. Iz Petnice su najavili da će svoj jubilej obeležiti na, po njima, najbolji način – nikakvim svečanim akademijama i glamurom, već završetkom gradnje i početkom rada novih kapaciteta koji se intenzivno grade u Petnici
Nacrt zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kaže sledeće: roditelj ima pravo da organizuje detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće; roditelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće; nastava može da se ostvaruje na zahtev roditelja, odnosno staratelja, i kao nastava na daljinu
Srbija nije u stanju da privuče naučnike iz inostranstva. Odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove je normalna pojava. No, čini se da oni koji žele da se vrate imaju kočnice na svakom koraku
Danas, kada procene pokazuju da u Nemačkoj živi oko 7,5 miliona nepismenih, a nadležni kažu da je njihov broj teško utvrditi jer je reč o "nevidljivoj" kategoriji, visoke narodne škole i dalje obavljaju svoju prvobitnu funkciju opismenjavanja i pružanja osnovnog obrazovanja, ali su svoj rad osavremenile uključivanjem koncepta celoživotnog obrazovanja, prekvalifikacija i dokvalifikacija
Iako je dosta toga urađeno, Srbija ima samo pet Centara za obrazovanje odraslih. Na zakon koji bi uredio ovu oblast čeka se godinama. Za to vreme, ni u razvijenim zemljama Evrope nije baš sve kako treba. Broj funkcionalno nepismenih u Nemačkoj jednak je broju stanovnika Srbije
Učesnici programa akademsku godinu provode na univerzitetima u različitim državama SAD. Pohađaju kurseve iz svog polja studiranja, volontiranjem pomažu zajednicu u kojoj borave. Programima stručne prakse u američkim firmama neki od njih stiču prva radna iskustva. Program je pokriven punom stipendijom, što podrazumeva plaćene troškove školarine, hrane, smeštaja, transporta, mesečnog džeparca i zdravstvenog osiguranja
Fond za otvoreno društvo godinama u Srbiji podržava razvoj ovdašnjeg obrazovnog sistema. Njihovo mišljenje je da je u prethodnih deset godina urađeno mnogo, ali da smo daleko od završenog posla. I dok su mnoge stvari u zakonu baš kako treba, praksa donosi sa sobom svoje kočnice
Za nepoštovanje odredbe Zakona o autorskim pravima, kojom se zabranjuje fotokopiranje celih knjiga, predviđena je zatvorska kazna u trajanju od tri do pet godina. Dakle, studenti, a oni su prvi koji će se naći na udaru ovog zakona jer su najredovnija klijentela fotokopirnica, u slučaju da kao brucoši budu uhvaćeni na delu, teorijski, mogli bi apsolventske dane da dočekaju – u zatvoru
"Veoma često čujem izjavu da nastavnici više vremena provode sa učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nego sa većinom učenika. Želim da istaknem da u takvim slučajevima drugi učenici provode više vremena učeći i radeći zadatke i da nauče više nego da je nastavnik proveo ceo čas predavajući"
Učenici prvog razreda srednjih škola učiće po starom, iako su im obećavani reformisani nastavni programi. Đaci drugog, trećeg i četvrtog razreda devet oglednih profila takođe su godinu započeli "nereformisanim" časovima, ali će kasnije dobiti nove programe
U prvom razredu osnovne škole više nema Jovana Jovanovića Zmaja i njegove pesme "Mati", "Hvalisavih zečeva" i "Bajke o labudu" Desanke Maksimović, "Vetra sejača" Mire Alečković, "Crtanke" Stevana Raičkovića. Iz programa za drugi razred izbačeni su Jovan Jovanović Zmaj, Dobrica Erić i Dositej Obradović. U trećem razredu više nema pesama Branka Radičevića, Vojislava Ilića, Dušana Radovića, Branislava Crnčevića, Ljubivoja Ršumovića i Milovana Danojlića, dok je iz programa za peti razred izbačena pesma "Dečak i pas" Danila Kiša. U preostalim razredima osnovne škole više nema Milana Rakića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milutina Bojića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića ni Miloša Crnjanskog
