Zadaci su prvi put prilagođeni standardima za kraj osnovnog obrazovanja, koji su usvojeni prošle godine, a utvrđeni su nezavisno od reforme završnog ispita. Okosnica standarda je definisanje ciljeva i ishoda, to jest šta se očekuje da đaci zaista znaju kada steknu obavezno obrazovanje
Prosvetari traže od vlade povećanje budžeta za prosvetu za 24,5 odsto, odnosno 26 milijardi dinara, isplatu jubilarnih nagrada za prethodne dve godine, novac za otpremnine kolegama koji su još pre godinu dana otišli iz prosvete, kao i da odmah započnu pregovori o izmeni uredbe o koeficijentima zaposlenih u prosveti
"Interesantno je da osnovci i odrasli prave potpuno iste greške u mišljenju, s tim što deca to mnogo lakše podnose – odraslima se dešava da zaplaču, napuste radionicu ili vređaju realizatora"
Roditelji u nekoliko škola u Srbiji "klikom na miš" mogu da vide raspored časova, kompletne izostanke i sve ocene svog deteta. Takođe, moguće je da prate kalendar kontrolnih zadataka, šta je potrebno poneti za rekreativnu nastavu, poziv na različite akcije, primedbe ili pohvale učenicima. Naravno, sve zavisi od profesora i koliko je on revnostan
Ove godine Srbija je na 43. mestu, ali predstavnici Ministarstva prosvete kažu da taj podatak ne daje realnu sliku, jer su ovoga puta u istraživanju učestvovali učenici iz 74 države. Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su i dalje ispod proseka u odnosu na vršnjake iz 73 zemlje. Zabeležen je napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti, a smanjen je i broj funkcionalno nepismenih učenika
Profesor prava i razvoja koji mi je predavao na Kembridžu, Beri Rajder, predavanje na kome nam je predstavio konkretan slučaj pranja novca i njegov uticaj na razvoj zemlje, a u kome je lično učestvovao kao advokat oštećenih, završio je rečima: "Tim koji je vodio postupak brojao je šest ljudi. Na kraju se sveo na nas dvoje. Ostali su ubijeni." Takav stepen odgovornosti i shvatanje da se ono o čemu se u teoriji predaje i u praksi sprovoditi mora, na mene su ostavili neizbrisiv trag
Ovde je praktično nemoguće raditi kampanjski. Morate tokom godine redovno da dolazite na vežbe, imate obavezu da se unapred spremate za diskusiju, pišete eseje koji zahtevaju prethodnu pripremu. Uz to, glavna prepreka kampanjskom radu jeste način na koji su organizovani ispiti – postoji samo jedan ispitni rok, u junu
Od studenata se traži manje da reprodukuju, a više da rezonuju. Pohađanje seminara i pisanje većeg broja radova podstiče samostalnost. Insistira se na metodološkoj pripremljenosti
"Godinu dana pokušavam da upišem doktorske studije, ali ne uspevam jer ne mogu da nađem mentora. Nema dovoljno profesora koji imaju kvalifikacije, a oni koji bi mogli da mi budu mentori, prebukirani su", kaže Biljana Raković, student generacija Saobraćajnog fakulteta sa prosekom ocena 9,90
"Kada se naši članovi negde prijavljuju za posao, često se desi da veći deo poslovnog intervjua provedu u razgovoru o tome šta su radili ili rade u AEGEE-u", kaže Jelena Majstorović (25), PR studentske organizacije AEGEE. AEGEE je jedna od više od stotine studentskih i omladinskih organizacija koje trenutno postoje u Srbiji. Njihova interesovanja i poslovi kojima se bave su veoma različiti. Neke su vezane samo za fakultete na kojima su nastale, neke imaju širok opseg delovanja. Ponekad se studenti žale da se organizacije previše okreću zabavi, a premalo suštinskim problemima. Međutim, ono što niko ne može da ospori je da njihovo postojanja širi mogućnosti, a na studentima je da procene šta im odgovora i za šta žele da se angažuju
Kada ulazite u porodicu koja je skrhana mnoštvom problema socio-materijalne prirode, a, nažalost, takvih je sve više i više, morate pokazati dozu empatije i razumevanja za situaciju u kojoj se porodica nalazi, uz sva potrebna uvažavanja jako bitnog kulturološkog miljea te porodice, i pritom obezbedite ono što je vaš zadatak i cilj, a to je, recimo, obezbeđivanje redovnog pohađanja nastave dece iz te porodice, što se uglavnom identifikuje kao problem
"Tvorac elektronskog učenja Mark Prenski jednom je objasnio da su današnja deca digitalni urođenici, a nastavnici – digitalne pridošlice. Škole su se, sa svojim metodama, zaglavile u XIX veku, a ovaj koncept prevazilazi taj problem, jer njim, deca koja i inače mnogo vremena provode na internetu, sada mogu to vreme da iskoriste i za učenje"
Prema mišljenju nekih stručnjaka, jedan od suštinskih elemenata u obrazovanju mladih jesu primarna geografska znanja. Nažalost, istraživanja u čitavom svetu pokazuju da se ljudi na geografskim kartama snalaze sve teže i da je kartografska pismenost u krizi. Ovim problemom, sa naučne tačke gledišta, bavi se dr Đurđica Komlenović, naučna saradnica Instituta za pedagoška istraživanja, u svom radu "Poznavanje geografske karte na kraju osnovnoškolskog obrazovanja u Srbiji", objavljenom u decembru prošle godine u Zborniku Instituta za pedagoška istraživanja
S obzirom na događanja pred svaki početak školske godine, može se reći da će i ovaj 1.septembar početi uobičajeno, u štrajku. Trećina osmogodišnjih škola neće raditi, a od četvrtka, 2. septembra, svi će se naći u klupama. Kako najavljuju, možda ne zadugo
Postoji potreba za drugačijim načinom rada, a to je da se za pojedino dete može izraditi individualni obrazovni plan, da se s njim metodski radi drugačije, sa smanjenim ili sa obogaćenim zahtevima. To će biti i to već postaje praksa u našim školama. Ovakav način rada će pogodovati i za talentovanu decu. Važno je da on uđe u naš školski sistem kako bi se postepeno prevazilazila ideja škole kao vojske u kojoj svi koračaju istovremeno i isto reaguju na komandu
U jednoj školi događalo se da deca na času građanskog pitaju nastavnika mogu li do toaleta, a onda odu do učionice gde je u toku verska nastava i prisluškuju. Slično su radili i učenici koji idu na veronauku. Srećom, nastavnici i građanskog i veronauke u toj školi su entuzijasti, pa su odlučili da drže zajedničke časove. Priključio im se i nastavnik književnosti, pa zajedno deci istu temu predstavljaju iz tri ugla
Poslovi višu nisu statični i isti za ceo život. Unutar kompanije prolazi se kroz različite sektore, pozicije, poslove, a vrata za usavršavanje se otvaraju na raznim poljima. Upravo u toj dinamičnosti krije se draž i mogućnost da zaposleni otkriva i gradi svoje veštine, a sa razvojem ljudi napreduje i sistem
Broj učenika koji biraju veronauku je konstantan. Takođe, njihov stav prema predmetu je pozitivan. Što znači da je, bar s te strane, veronauka ispunila očekivanja. Međutim, priča svakako ima više uglova
Karijerno vođenje i savetovanje jedan je od osnovnih instrumenata razvoja ljudskih potencijala kojim se postižu kako obrazovni ciljevi (poboljšanje efikasnosti obrazovnog sistema) tako i ciljevi ekonomskog razvoja i ciljevi socijalne jednakosti i uključenosti
"Ukoliko je neki nastavnik bio dobar i vešt da približi svoj predmet detetu, ukoliko se dete osećalo uspešnim na tim časovima, ono će imati utisak da tu oblast voli, da je u tome dobro i da želi dalje da se školuje u tom pravcu. Ukoliko je iskustvo suprotno, i njihov je doživljaj da taj predmet u budućnosti treba da izbegavaju, iako testiranje pokaže da baš iz te oblasti imaju dobru sposobnost", Kaže Dragana Sotirović iz Savetovališta za profesionalnu orijentaciju "Simex"
Iskustva poslodavaca sa učenicima iz oglednih profila su dobra, jer su se oni znatno brže uklopili u radnu sredinu nego njihove kolege koje su išle u školu po klasičnom programu. Sistem oglednih obrazovnih profila sprovodi se osam godina, do sada je uključeno oko 150 škola, a ove godine će 20 odsto svih srednjoškolaca biti obuhvaćeni njime. Glavna odlika je, kao što je već rečeno, insistiranje na praksi. Kod pojedinih trogodišnjih profila, oko 30 odsto "otpada" na teoriju, a sve ostalo je praktična nastava
Ministarstvo prosvete Republike Srbije objavilo je "Priručnik za pružanje podrške razvoju antidiskriminativne kulture u obrazovno-vaspitnim ustanovama". Priručnik je namenjen svim akterima obrazovnog sistema: učenicima, roditeljima, nastavnicima, direktorima škola i lokalnim samoupravama. Na četrdesetak strana sadrži detaljno objašnjenje pojma diskriminacije, procenu postojećeg stanja u školama, indikatore diskriminacije, kratak pregled zakonske regulative, detaljan opis uloga i odgovornosti svih učesnika obrazovno-vaspitnog procesa i procedura za podsticanje i održavanje antidiskriminativne kulture
