"Ako Kovid 19 ne bude poražen u Аfrici, on će se vratiti ostatku sveta", upozorio je u autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms" Аbij Аhmed, pisac, premijer Еtiopije i dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2019. godinu. On naglašava da postoji velika mana u strategiji suzbijanja pandemije korona virusa. Napredne ekonomije otvaraju neviđene pakete ekonomskih stimulacija, a afričkim zemljama, nasuprot tome, nedostaje ono što bi omogućilo slične smislene intervencije.

Кrhke i ranjive i u najboljim vremenima, afričke ekonomije gledaju u ponor. Abij je to ilustrovao situacijom u svojoj zemlji: Еtiopija je u protekle dve decenije ostvarila stalni napredak u pružanju zdravstvenih usluga, ali ništa je nije pripremilo za pretnje koje je doneo kovid 19. Pristup osnovnim zdravstvenim uslugama i dalje ostaje više izuzetak nego norma. Čak i preduzimanje takvih mera predostrožnosti kao što je pranje ruku, često je nepristupačan luksuz polovini stanovništva kome nedostaje pristup čistoj vodi.

I socijalno distanciranje, naizgled besplatno, je teško izvesti: "Naš životni stil je duboko zajednički, sa proširenim porodicama koje tradicionalno dele zajedničke teškoće i blagodati života, jedući obroke iz istog tanjira. Naša tradicionalna poljoprivreda i poljoprivreda zavisna od kiše određeni su okvirima vremenskih ciklusa, u kojima se moraju vršiti sadnja, plevljenje korova i žetva. I najmanji poremećaj tog lanca, čak i na kratko, može izazvati katastrofu, dodatno ugrožavajući ionako osetljivo snabdevanje hranom", piše Abij Ahmed.

On ocenjuje da je trenutna strategija nekoordinisanih mera specifičnih za svaku zemlju miopatska, neodrživa i potencijalno kontraproduktivna, mada je, kako veli, i razumljiva. "Sa virusom koji ignoriše granice ne može se tako uspešno boriti. Mi možemo pobediti ovog nevidljivog i zlobnog protivnika – ali samo uz globalno vođstvo. Bez toga, Аfrika može trpeti najgore, ali ipak neće biti poslednja", upozorava Abij Ahmet.

Naglašava da je svetskoj zajednici očajnički potrebno vođstvo na globalnom nivou da se brzo uhvati u koštac sa pandemijama poput ove, i to na način koji je institucionalizovan, a ne ad hoc. Svetska zdravstvena organizacija mora biti osnažena i mora da ima dovoljno sredstava za koordinaciju odgovora globalno i direktno, kako bi pomogla vladama u zemljama u razvoju.

Taj apel posebno odjekuje posle odluke američkog predsednika Trampa da SAD privremeno obustave finansiranje Svetske zdravstvene organizacije uz prigovor, ili izgovor, da je SZO u borbi protiv korone virusa navodno bila previše naklonjena Kini (vidi tekst SAD obustavljaju uplate za Svetsku zdravstvenu organizaciju na sajtu "Vremena"). Kriza koja iz te blokade može da proizađe potencijalno najviše pogađa Afriku, na koju je Svetska zdravstvena organizacija 2019. godine trošila 43,2 odsto budžeta. SZO je, inače, na suzbijanje zaraznih bolesti 2019. potrošila ukupno 805 miliona dolara, na bolesti koje može da spreči vakcinisanje 272 miliona dolara, itd. (Vidi na sajtu WHO: Health budget: Leveraging public financial management for better health in Africa )

U celoj Africi je do 15. aprila registrovano preko 17.000 potvrđenih slučajeva, a pandemija je stigla do svih uglova kontinenta. Najteže pogođene afričke zemlje su Južna Аfrika (prema podacima SZO od 15. aprila 2.415 slučajeva), Аlžir (2.070 slučajeva), Kamerun (855 slučajeva), Obala Slonovače (638 slučajeva), Gana (636), Niger (570) i Burkina Faso (515 slučajeva).

Među zemljama koje su prijavile preko 100 potvrđenih slučajeva kovid-19, najveći koeficijenti smrtnosti su u Аlžiru (15,7 odsto obolelih), Demokratskoj republici Кongo (8,3), Maliju (8,1) i Burkina Faso (5,4 odsto).

Regionalni direktor SZO za Afriku Matšidiso Moeti upozorio je 16. aprila na zajedničkom brifingu za medije SZO i Svetskog ekonomskog foruma da će posledice CОVID-19 u Аfrici biti duboke, i da su za ublažavanje negativniih posledica potrebne i solidarnost i kolektivne akcije.

Kojih, kako se vidi, nema.