Anders Bering Brejvik verovatno neće biti vraćen u zatvor već će biti odveden u psihijatrijsku kliniku, nakon što su ga psihijatri zaključili da je neuračunljiv, da je patio od paranoidne šizofrenije i bio je psihotičan kada je 22. jula ubio 77 ljudi. Po zaključku psihijatara u dokumentu od 221 stranice Brejvik živi u svom imaginarnom svetu njegove misli su diktirane iz tog sveta. Kako piše Gardijan, Brejvik je ubistvo 77 ljudi nazvao egzekucijom iz milosrđa. On je sebe video kao izabranog da spase svoj narod i da odluči ko će živeti, ko treba da umre. Eksperti za mentalno zdravlje Torgeir Hasbi i Sine Sorheim razgovarali su 13 puta s Brejvikom, i tokom tih sesija koje su trajale ukupno 36 sati on je sebe nazivao «najperfektnijim vitezom živeo posle drugog svetskog rata» i budućim naslednikon norveškog trona, a svoju organizaciju nazivao je «Vitezovi templari». O sopstvenoj organizaciji je govorio i u istrazi, mada tužilac nije mogao da nađe potvrde o njenom postojanju.

Brejvika trenutno drže u zatvoru, izolovanog, tako da on ne zna za psihijatrijsku dijagnozu. Erling Johanes Husabo, profesor krivičnog prava izjavio je rezervu: "Zaključak da je Brejvik lud obično se donosi kad su u pitanju osobe sa znatno poremećenim osećanjem za realnost, na primer s halucinacijama. To mora da je neki poseban tik psihoze, kad je uspeo da sprovede svoj plan pedantno." Brejvik je najpre podmetnuo bombu u vladinom kvartu u Oslu, a potom otputovao na ostrvo Utoja i dugo pucao na polaznike letnjeg kampa, mahom tinejdžere.

Tužilac Svein Holden je, međutim izjavio agenciji AP da posle čitanja zapisnika sa Brejvikovog saslušanja, zaključak psihijatara i ne predstavlja iznenađenje.

Pre nego što bude predat sudu, psihijatrijski nalaz treba da bude razmatran na panelu forenzičkih stručnjaka.

Sud može tražiti proveru psihijatrijskog nalaza, ali ih u norveškom sudstvu retko odbacuju mišljenje psihijatra. Brejvik može biti izveden pred sud, ali ne može biti osuđen. U psihijatrijskoj klinici može da bude zadržan sve dok stručnjaci budu procenjivali da je opasan po društvo. On će biti izvođen pred sud svake tri godine da bi se odlučilo da li treba da ostane u psihijatrijskoj ustanovi, i tamo može da bude zadržan do kraja života, ako se i dalje bude procenjivano da je opasan.

Jedan od preživelih na ostrvu Utoja dvadesetogodišnji Bjorn Iler rekao je agenciji Rojters "Najvažnija stvar nije da se kazni Brejvik. Ono što mene interesuje, to je da on ne predstavlja opasnost za društvo." Tužilac Inga Bejer Eng izjavljuje novinarima da postoje odgovarajuće mere koje obezbeđuju da Brejvik ne bude opasan po društvo, ukoliko bude poslat na obavezno lečenje.

Norveški sistem je možda više nego u drugim zemljama zasnovan na principu rehabilitacije, nego kažnjavanja. U Norveškoj nema smrtne kazne, a ako ne bude poslat na doživotno lečenje Brevik može da bude osuđen na maksimalnu kaznu od 21 godine