Antraks u Bočaru i Novom Miloševu
U četvrtak ujutro Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede proglasila je sela Bočar i Novo Miloševo u opštini Novi Bečej područjem zaraženim antraksom.
Zaraza je izbila u jednom dvorištu u selu Bočar, a dvoje ljudi koji su bili u kontaktu sa zaraženom I uginulom životinjom su hospitalizovani I nalaze se u dobrom zdravstvenom stanju.
Veterinarski inspektor je preduzeo sve zakonom predviđene mere u dvorištu gde je izbila zaraza i naložio veterinarskim organizacijama nadležnim za opštinu Novi Bečej da izvrše hitnu vakcinaciju svih prijemčivih životinja, tako da je stanje na terenu stabilno, sa minimalnim mogućnostima za širenje zaraze.
Ministarstvo zdravlja je istaklo da su preduzete sve potrebne mere za zaštitu zdravlja ljudi i životinja i da je "stanje na terenu stabilno, sa minimalnim mogućnostima za širenje zaraze", a pomoćnik predsednika opštine Novi Bečej Tomislav Ratković rekao je da nema razloga za paniku.
U cilju prevencije, nadležni upozoravaju izbegavanje korišćenja mesa i mleka zaraženih životinja i onih za koje se sumnja da su zaražene.
Antraks
Antraks je akutna zarazna bolest uzrokovana bakterijom Bacillus anthracis koja formira spore. Obično se javlja kod kopitara, ali može zaraziti i ljude. Simptomi bolesti variraju u zavisnosti od načina zaraze, ali se po pravilu pojavljuju u prvih sedam dana od izlaganja bakteriji. Ozbiljni oblici antraksa kod ljudi su: plućni antraks, kožni antraks i crevni antraks.
Do obolevanja od crevnog antraksa može doći nakon konzumacije zaražene hrane, a karakteriše ga akutno zapaljenje sistema za varenje. Početni znaci su mučnina, gubitak apetita, povraćanje i temperatura, a kasnije dolazi do bolova u trbuhu, povraćanja krvi i jakog proliva. Početni simptomi zaraze plućnim antraksom mogu izgledati kao obična prehlada. Posle nekoliko dana, simptomi se mogu pogoršati do ozbiljnih problema sa disanjem i šoka. Plućni antraks je često smrtonosan.
Kod osoba izloženih antraksu, infekcija se može sprečiti antibiotskim lečenjem. Neophodno je što ranije početi sa antibiotskom terapijom antraksa, pošto odlaganje umanjuje izglede za preživljavanje. Antraks je po pravilu osetljiv na penicilin, doksiciklin i fluorokvinolones.
Direktno prenošenje antraksa sa jedne osobe na drugu je, pokazuje praksa, krajnje neverovatno, ako se uopšte dogodi. Prema tome, nije potrebno imunizovati ili lečiti osobe koje su kontaktirale sa obolelim od antraksa – kao što su ukućani, prijatelji ili saradnici – izuzev ako su i oni bili izloženi istom izvoru zaraze.
