Još jedna oštra osuda, povodom ugrožavanja bezbednosti novinara ,stigla je iz redakcije "Politike" zbog pretnji dopisniku njihovog lista iz Niša. Tomislav Todorović je naime, sredinom decembra predhodne godine primio niz pretećih SMS poruka. Policija je nakon prijave istražila slučaj i saopštila da se radi o osumnjičenom B.D. koji se predstavlja kao funkcioner Fudbalskog kluba "Radnički" iako poznavaoci fudbalskih krugova tvrde da je on samozvani fudbalski radnik.

Novinarska udruženja su od niškog Osnovnog javnog tužilaštva zatražila da se ovaj slučaj što pre okonča, kako bi osoba koja je novinaru "Politike" i "Sportskog žurnala" uputila pretnje bila kažnjena. Povodom izricanja kazne, NUNS podseća da je za ovakvo krivčno delo prema Krivičnom zakoniku propisana kazna od jedne do sedam godina zatvora. Takođe, sva novinarska udruženja i dalje gaje nadu da će okončanje ovog i sličnih slučajeva, doprineti kvalitetnijem javnom informisanju, slobodi medija i bezbednosti novinara.

Nažalost, statistike ne govore u prilog ovakim željama. Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) u poslednjim izveštajima zabeležila je 684 slučaja kršenja slobode štampe u celom regionu. Ne radi se samo o pretnjama već i pritvaranjima, fizičkim napadima, političkim, poslovnim i verskim pritiscima, pokušajima ubistava i bombaškim napadima na novinare. SEEMO navodi da su izvori tih pretnji i pritisaka bili različiti – političari, poslovne grupe, često povezani sa poslovnim dogovorima u mafijaškom stilu, verske organizacije i ostali.

Pomenuti slučajevi ne obuhvataju i kontrolu nad medijima zbog neodgovarajućih zakona, pritiske vlasnika medija na urednike i novinare ili ucenjivanje.

Kako je sopštila organizacija sa sedištem u Beču, kršenja slobode štampe su zabeležena u Srbiji, na Kosovu, u Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Belorusiji, Bugarskoj, na Kipru, u Češkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Turskoj i Ukrajini.

Prema podacima "Linije za pomoć novinarima" (Free Media Help Line), institucije pri Udruženju BH novinari, u toj zemlji svake godine evidentira se i do pedeset slučajeva napada ili pretnji novinarima, a pretnje upućuju političari, poslovni ljudi, policijski službenici, čak i ombudsmani za ljudska prava. Novinari iz Bosne i Hercegovine smatraju da u slučaju pretnji i zatrašivanja ne mogu da se oslone niti na državne institucije, pa čak ni na javnost. Zabrinjavajuć je i podatak prema istraživanjima "BH novinara" da svaki četvrti stanovnik Federacije BiH i svaki peti stanovnik Republike Srpske smatra da "novinare ponekad treba tući".

Nije drugačija situacija ni u Sloveniji, u kojoj su dva novinara, autori knjige o trgovini oružjem devedesetih godina prošlog veka, na jednom internet portalu primili javnu pretnju o njihovoj "fizičkoj likvidaciji". Novinari Blaž Zgaga i Matej Surc izjavili su za slovenačku agenciju STA da su ovakve pretnje "prevazišle sve normalne granice" i na osnovu toga su zatražili policijsku zaštitu. Urednički tim pomenutog portala je međutim izjavio da Zgaga i Surc samo traže medijsku pažnju za "oružanu triologiju."

Međutim, ni izvan regiona nije bolje stanje. Slučaj nemačkog novinara, odgovornog urednika lista "Bild", Kaja Dikmana, kome je pretio predsenik države odjeknuo je Evropom, a nemački mediji su ostali zapanjeni ovakvim potezom.

Novinarska udruženja su više puta zahtevala od nadležnih državnih organa da novinarima omoguće normalne uslove za rad, bez straha za život i

fizičku sigurnost, sankcionisanjem pretnji kao i njihovog ostvarivanja.

Novinari žive u bedi, korupciji i strahu, a javnost je sa pravom nezadovoljna odsustvom istraživačkog novinarstva, manjkom kritičkih sadržaja i raznovrsnih mišljenja u medijima. Kako se približavaju izbori, bitka političkih stranaka za kontrolu nad medijima sve je žešća – saopštili su UNS i Sindikat novinara povodom dana slobode medija prošle godine.

Ono što svakako veoma zabrinjava je i činjenica da još uvek nisu otkrivene ubice novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

U najnovijem izveštaju američke nevladine organizacije "Fridom haus", Srbija je i dalje zemlja sa delimično slobodnim medijima i nalazi se na 72 mestu.