Bezbedonosno-informativna agencija je nastala 2002. godine
transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) u nezavisnu vladinu
agenciju kada je RDB izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova
Republike Srbije (MUP) i od njega stvorena BIA. Autonoman status koji
BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna republička organizacija koja
je podređena neposredno Vladi. Na čelu BIA je direktor koga postavlja
i razrešava Vlada. Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu
bezbednosno- obaveštajnu službu, nadležnu kako za obaveštajne, tako i
za kontraobaveštajne i bezbednosne poslove. Pripadnici BIA imaju pravo
da primenjuju policijska ovlašćenja prilikom obavljanja bezbednosnih
poslova. U te poslove spadaju otkrivanje, praćenje, sprečavanje i
presecanje delatnosti organizacija i lica usmerenih ka vršenju
organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranog,
unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela
protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i protiv Ustavom utvrđenog
poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Vojnobezbednosna agencija je kontraobaveštajna služba Vojske Srbije,
koja je nastala iz Kontraobaveštajne službe (KOS) Vojske Jugoslavije
(VJ). Reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine KOS je
preimenovana u VBA i izmeštena iz Uprave bezbednosti Generalštaba VJ,
te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane. Tako danas VBA
predstavlja organizacijsku jedinicu i stručni organ Ministarstva
odbrane, koji je nadležan za kontraobaveštajnu i protivterorističku
zaštitu Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. U njene zadatke spada i
otkrivanje, istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela počinjenih
protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije i protiv
čovečnosti i međunarodnog prava, kao i najtežih krivičnih dela sa
elementima organizovanog kriminala. Tokom obavljanja tih zadataka
pripadnici VBA mogu upotrebiti oružje u nužnoj odbrani i u krajnjoj
nuždi, kao i prilikom lišavana slobode lica zatečenog u izvršenju
krivičnog dela, koje pruža oružani otpor.

Vojnoobaveštajna agencija predstavlja obaveštajnu službu Vojske Srbije
koja se nalazi u sastavu Ministarstva odbrane. Njen glavni zadatak je
da prikuplja, analizira, procenjuje i dostavlja podatke i informacije
(vojnog, vojnopolitičkog, vojnoekonomskog ili naučno-tehnološkog
karaktera) o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima i
planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga,
međunarodnih i stranih organizacija, grupa i pojedinaca, koje su
usmerene protiv Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, suvereniteta,
teritorijalnog integriteta i odbrane Republike Srbije.

Donedavno u Srbiji nije, a pre toga ni u SRJ, ni u SCG, postojalo
jedinstveno telo koje bi koordiniralo i operativno usklađivalo rad
službi bezbednosti. Usvajanjem Zakona o osnovama uređenja službi
bezbednosti Republike Srbije, krajem 2007. godine, kao i formiranjem
Savet za nacionalnu bezbednost, taj problem je normativno prevaziđen.
Savet za nacionalnu bezbednost je zadužen da koordinira i usmerava rad
službi bezbednosti.

Članovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri
odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, načelnik Generalštaba Vojske
Srbije i direktori službi bezbednosti. Sednice Saveta održavaju se po
potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Sednicama Saveta predsedava predsednik Republike, koji i potpisuje
zaključke i druge akte koje Savet usvoji. Osim koordinacije i
usmeravanja službi, ovo telo nadležno je i za njihovu kontrolu. Pored
tog tela, istim Zakonom obrazovan je i Biro za koordinaciju. On
operativno usklađuje rad službi bezbednosti i izvršava zaključke
Saveta za nacionalnu bezbednost, a čine ga direktori službi i sekretar
Saveta. U radu Biroa mogu učestvovati i predstavnici Ministarstva
spoljnih poslova, direktor policije i načelnici uprava policije,
Republički javni tužilac, direktor Uprave carina, kao i rukovodioci
drugih državnih organa, organizacija i institucija.

Dve službe bezbednosti – BIA i VBA – imaju pravo na primenu mera
tajnog prikupljanja podataka, kojima se privremeno ograničavaju
pojedina ljudska prava i slobode. Tako, na primer, direktor BIA ima
zakonsko pravo da naloži mere kojima se odstupa od načela
nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja, ali mu je za to
potrebna pismena saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije ili
ovlašćenog sudije tog suda. Odobrene mere mogu se primenjivati najduže
šest meseci, a na osnovu novog predloga direktora Agencije mogu se
produžiti još jedanput najduže za šest meseci.

U slučaju VBA, za tajni nadzor nad komunikacijama, kao i za tajni
nadzor, odnosno za praćenje i prismotru lica uz korišćenje tehničkih
sredstava za dokumentovanje, potrebno je imati prethodnu pismenu
saglasnost istražnog sudije nadležnog suda.

Obe službe imaju pravo da u svom radu koriste mere tajnog prikupljanja
dokumenata i prodora u grupe, kao i da koriste tajne saradnike i lažne
identitete. Takođe, ove službe imaju pravo da primenjuju posebna
ovlašćenja prema Zakonu o krivičnom postupku. U te mere spadaju nadzor
i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim
tehničkim sredstvima, kao i optička snimanja lica. Zakonom je propisan
postupak davanja odobrenja za primenu mera tajnog prikupljanja
podataka, te su utvrđena krivična dela povodom kojih se takve mere
mogu preduzeti.

Pod posebnim merama i ovlašćenjima najčešće se podrazumevaju mere
tajnog prikupljanja podataka kojima se privremeno ograničavaju
pojedina ljudska prava i slobode. Na primer:

1. tajni nadzor telekomunikacionih usluga, delatnosti i prometa: a)
tajni nadzor sadržaja komunikacija b) tajni nadzor podataka o
telekomunikacionom prometu c) tajni nadzor lokacije korisnika d) tajni
nadzor međunarodnih telekomunikacionih veza

2. tajni nadzor poštanskih i drugih pošiljaka

3. tajni nadzor i tehničko snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih
prostora i predmeta

4. tajni pretres prebivališta osumnjičenog/ih

5. tajno praćenje i motrenje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima

6. tajno tehničko snimanje osoba na otvorenom prostoru i javnim mestima

7. tajni otkup dokumenata i predmeta.

Kada su ove mere u pitanju pravi se razlika između onih koje
predstavljaju blaži oblik kršenja ljudskih prava i onih koje
predstavljaju teži oblik njihovog kršenja, te je za primenu ovih
poslednjih najčešće potrebno prethodno dobiti pismenu sudsku
saglasnost.

Mere mogu trajati tri meseca uz mogućnost produženja za još tri
meseca. Ovaj Zakon, takođe, ovlašćuje BIA da za krivično gonjenje
učinilaca krivičnih dela organizovanog kriminala može, osim prethodno
navedenih mera, koristiti još i mere pružanja simulovanih poslovnih
usluga, sklapanja simulovanih pravnih poslova, kontrole poslovanja
određenih lica i angažovanje prikrivenog islednika. U ovom slučaju sud
odobrava primenu rečenih mera na šest meseci, a one se mogu produžiti
najviše dva puta, i to u trajanju po tri meseca.

Demokratsku civilnu kontrolu i nadzor nad radom službi bezbednosti u
stabilnim demokratskim porecima najčešće obavljaju parlament, izvršna
vlast, sudski organi, saveti za nacionalnu bezbednost, revizorski
uredi, ombudsman i institucije građanskog društva – nevladine
organizacije, mediji i javnost. Od svih pomenutih institucija,
parlament ima, zajedno sa svojim odborima za bezbednosna pitanja ili
specijalizovanim kontrolnim telima, centralnu ulogu u kontroli i
nadzoru nad radom službi bezbednosti u svim zemljama.

U Srbiji je Ustavom od 2006. godine utvrđeno da Narodna skupština
nadzire rad službi bezbednosti (član 99) i ona taj nadzor ostvaruje
neposredno i posredstvom svog Odbora za odbranu i bezbednost.

Narodna skupština usvaja zakone i strategijska dokumenta (Strategija
nacionalne bezbednosti) kojima se normativno uređuje i usmerava rad
službi bezbednosti, odobravaju budžetska sredstva za njihov rad i
raspolaže drugim parlamentarnim sredstvima za vršenje nadzora.

Prema Zakonu o BIA, direktor te službe u obavezi je da dva puta
godišnje Skupštini, odnosno Odboru i Vladi, podnese izveštaj o radu
Agencije i o stanju bezbednosti u Srbiji. Zakon o osnovama uređenja
službi bezbednosti Republike Srbije detaljno uređuje nadzorna
ovlašćenja nadležnog Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine.

Odbor nadzire: ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti;
usklađenost rada službi bezbednosti sa Strategijom nacionalne
bezbednosti, Strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom
Republike Srbije; poštovanje političke, ideološke i interesne
neutralnosti u radu službi bezbednosti; zakonitost primene posebnih
postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, kao i zakonitost
trošenja budžetskih i drugih sredstava za rad.

Uz to, Odbor razmatra i usvaja izveštaje o radu službi bezbednosti;
razmatra predloge zakona, drugih propisa i opštih akata iz nadležnosti
službi bezbednosti; razmatra predloge, peticije i predstavke građana
upućene Narodnoj skupštini u vezi sa radom službi bezbednosti; pokreće
inicijative i podnosi predloge zakona iz nadležnosti službi; utvrđuje
činjenice o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi
i njihovih pripadnika i o tome donosi zaključke i izveštava Narodnu
skupštinu o svojim zaključcima i predlozima. Takođe, Odbor ima pravo
da izvrši neposredni nadzor nad radom službi bezbednosti, a direktori
službi dužni su da tom prilikom njegovim članovima omoguće pristup u
prostorije službe, dozvole uvid u dokumentaciju, pruže podatke i
informacije o radu službi i odgovore na njihova pitanja.

Članovima Odbora nisu na raspolaganju podaci koji bi mogli da ugroze
operacije koje su u toku, podaci o identitetu službenika sa
prikrivenim identitetom, saradnika službi bezbednosti i trećih lica
kojima bi otkrivanje podataka moglo da škodi, podaci o metodama
pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka i načinu primene
posebnih postupaka i mera, podaci i informacije koje su pribavljene
razmenom sa stranim službama i međunarodnim organizacijama, kao ni
tajni podaci i informacije drugih državnih organa u posedu službi.

Ne postoje jasni kriterijumi za određivanje nivoa tajnosti dokumenata
koji nastaju u radu službi bezbednosti, postupak njihove klasifikacije
i deklasifikacije, izdavanje sertifikata za pristup klasifikovanim
podacima, ali i na propisane kazne za odavanje tajne. S tim u vezi,
članovi Odbora ne znaju koje informacije imaju pravo da traže i dobiju
od službi, a ovaj bi problem trebalo da bude prevaziđen hitnim
usvajanjem Zakona o zaštiti tajnosti podataka. Drugi problem sa kojim
se Odbor suočava jeste njegova relativna brojnost i široka nadležnost.
Naime, Odbor pokriva celokupni sektor bezbednosti, što od njegovih
članova zaheva da poseduju stručna znanja o službama bezbednosti,
vojsci i policiji. Taj problem još više dolazi do izražaja kada se na
umu ima to da je jedan poslanik istovremeno član više različitih
skupštinskih odbora. Zbog ovoga poslanici ne mogu efikasno obavljati
svoj posao u odborima. Pored Odbora nadležnog za bezbednost i Odbor za
finansije, time što kontroliše zakonitost trošenja budžeta, nadzire i
kontroliše rad službi bezbednosti.

Pored Narodne skupštine i Saveta za nacionalnu bezbednost, značajno
mesto u kontroli službi bezbednosti ima i Vlada. Ona postavlja
direktore i druge funkcionere službi bezbednosti i ima pravo da ih
razreši dužnosti onda kada nije zadovoljna njihovim radom.

Takođe, Vlada ima u odnosu na službe korpus funkcionalnih,
organizacionih i personalnih ovlašćenja, koja inače karakterišu njene
odnose sa organima državne uprave, uključujući u to i pravo da
usklađuje i usmerava njihov rad i poništava njihove nezakonite akte. S
obzirom na različit status BIA (koja je posebna republička
organizacija) i vojnih službi (koje su u sastavu Ministarstva
odbrane), BIA se nalazi pod neposrednom kontrolom Vlade, dok su vojne
službe pod neposrednom kontrolom ministra odbrane, a potom i Vlade.

U skladu s tim, ministar odbrane ima niz ovlašćenja u odnosu na vojne
službe bezbednosti i pred Vladom ima odgovornost za njihov rad. Sudska
kontrola se zasniva najpre na kontroli zakonitosti mera tajnog
prikupljanja podataka, odnosno ostvaruje se time što službe
bezbednosti za njihovu zakonsku upotrebu moraju
Bezbednosno-obaveštajne službe Republike Srbije dobiti pismenu sudsku
saglasnost. Takođe, sudovi su nadležni da odlučuju o zakonitosti
konačnih upravnih akata u upravnom sporu, o eventualnoj krivičnoj
odgovornosti pripadnika službi, kao i o naknadi štete koju one nanesu
građanima. Takve nadležnosti imaju okružni sudovi i Vrhovni sud
Srbije.

Pored ovih organa, određenu ulogu u nadzoru nad radom službi
bezbednosti imaju i nedavno formirane institucije – Zaštitnik građana
(ombudsman), Poverenik za informacije od javnog značaja i Državna
revizorska institucija.