"Nemačka traži lekare i inženjere", "Srpski zdravstveni radnici idu u Nemačku", "Nemačkoj trebaju stručnjaci"… Ovo su samo neki od naslova iz domaće štampe, ispod kojih stoje vesti o tome da najbogatija zemlja Evrope ima manjak radne snage i da mlade i obrazovane ljude iz drugih evropskih zemalja poziva pod svoje okrilje.

Polovinom ovog meseca Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) saopštila je da je 110 zdravstvenih radnika iz Srbije odabrano za rad u nemačkim bolnicama. Oglas za zapošljavanje 250 radnika iz Srbije za zdravstvenu negu u bolnicama u Nemačkoj NSZ je objavio u februaru, a rok za slanje prijava bio je 5. mart. Kako navode u NSZ-u, na konkurs se prijavilo 550 zainteresovanih, koji su imali odgovarajuću dokumentaciju. Do sada je 75 kandidata završilo petodnevnu obuku za život i rad u Nemačkoj, a očekuje se da uskoro počne obuka i za ostalih 35 radnika. Pripremu vrše Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) i Nemačka služba za zapošljavanje, a radnici bi trebalo da tokom leta otputuju u Nemačku. Od kandidata se očekuje poznavanje nemačkog jezika na elementarnom nivou, a prednost su imali oni kandidati koji bolje poznaju taj jezik i imaju radno iskustvo u struci. Uslov za učešće na konkursu bio je da su kandidati prijavljeni u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u statusu nezaposlenog lica. Radni odnos u Nemačkoj će biti zasnovan na određeno vreme na poziciji asistenta za zdravstvenu negu do nostrifikacije diplome za zdravstvenog radnika. Nakon nostrifikacije diplome, najkasnije u roku od 12 meseci, radni odnos će moći da se ugovori i na neodređeno vreme. Početna bruto plata iznosiće 1900 evra do priznavanja diplome za zdravstvenog radnika.

"Nemačkom tržištu rada je potrebno u dogledno vreme 200.000 novih stranih radnika svake godine kako bi se zadovoljila potražnja za radnom snagom", rekao je Frank-Jurgen Vajze, direktor Savezne agencije za zapošljavanje, u intervjuu za "Rajniše post". Broj ljudi koji su pronašli posao u Nemačkoj a dolaze iz Španije, Grčke i Italije, tri države koje su najteže pogođen krizom, porastao je prošle godine za osam odsto. "U tim smo državama uglavnom fokusirani na inženjere, lekare i druge zdravstvene stručnjake", rekao je Vajze. Manjak radne snage jedan je od gorućih problema u Nemačkoj, koja ima i jednu od najnižih stopa nataliteta u Evropi i tek je prošle godine zahvaljujući imigrantima zaustavila višegodišnje demografsko nazadovanje.

Nemački "Velt" u tekstu pod nazivom "Nemačka cedi talente iz ostatka Evrope – Zašto je to dobro?", donosi priču o novoj generaciji imigranata. U Nemačku je prošle godine pristiglo oko milion ljudi, a toliki broj nije zabeležen još od 1995. Međutim, te godine nemačka ekonomija nije bila u najboljoj formi: zemlja se još borila sa posledicama ujedinjenja istočnog i zapadnog dela, a nezaposlenost je bila velika. Imigranti su pre smatrani pretnjom, nego dobrim znakom.

Osamnaest godina kasnije, ekonomija napreduje, a stopa nezaposlenosti je beznačajna u odnosu na druge zemlje Evrope. Populacija Nemačke je sve starija, stopa nataliteta niska. Nemačka, navodi "Velt", može opstati, ako bude dobra prema imigrantima. Struktura imigranata danas je znatno drugačija: to više nisu niskokvalifikovani radnici i ljudi koji imaju više šanse da završe na socijalnoj pomoći nego da nađu posao. Prema najnovijoj studiji Ekspertskog saveta Nemačke fondacije za integraciju i migraciju, današnji imigranti su u proseku obrazovaniji od građana Nemačke. Kulturološki su značajno bliži Nemcima nego raniji talas imigracije, jer dolaze iz evropskih zemalja. "Svi su na dobitku kada mladi, obrazovani ljudi migriraju ka mestima gde su njihova znanja potrebna", kaže se u članku. Po mišljenju autora, od toga mogu imati koristi i evropske zemlje koje trenutno pogađa recesija: kada kriza prođe, mnogi od ovih ljudi će se vratiti u svoje zemlje, gde će doneti veliko profesionalno iskustvo, nove ideje i vredne kontakte.

Međutim, ističe "Velt", Nemačka ne sme da pomisli kako je pronašla magičnu formulu kojom će rešiti demografske probleme. Ljudi koji, donoseći svoje diplome i znanja, dolaze i brzo uspevaju da se integrišu, nađu poslove i napreduju, mogu da odu podjednako brzo kao što su i došli i presele se negde gde je birokratija za strance manje komplikovana, gde nema viška propisa, nepravedno visokih poreza i povremenih ksenofobičnih ispada: "Samo ako im pokažemo da su potrebni i da su dobrodošli, ne samo sada, nego i ubuduće, priliv mladih talenata očuvaće nam zdravu ekonomiju i svetlu budućnost."