Bosna i Hercegovina dobija zajedničku vladu, četrnaest i po meseci nakon izbora. Lideri šest vodećih stranaka u BiH SNSD, SDS, SDP-a, SDA, dva HDZ-a, su u četvrtak 28. decembra postigli dogovor o formiranju Saveta ministara BiH.

Pored BiH je i Belgija, takođe složena država, nedavno prošla kroz krizu formiranja federalne vlade dužu od godinu dana.

Predsednici SNSD-a Milorad Dodik, SDS-a Mladen Bosić, HDZ-a BiH Dragan Čović, HDZ 1990 Božo Ljubić, SDP Zlatko Lagumdžija i SDA Sulejman Tihić podelili su resore u Savetu ministara.

Predsedavajući Saveta ministara BiH biće Hrvat, dok će ministarstvo spoljnih poslova pripasti Bošnjacima.

Srbima pripadaju ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, finansija i trezora i civilnih poslova.

Hrvatima osim predsedavajućeg Saveta ministara, pripada i ministarstvo pravde i ljudskih prava i izbeglica.

Bošnjacima, osim spoljnih poslova, dopala je i bezbednost, transport i komunikacije i odbrana.

Zamenici ministara spoljnih poslova, pravde, ljudskih prava i izbeglica, te odbrane biće iz reda srpskog naroda.

Hrvatima pripadaju mesta zamenika ministra bezbednosti, transporta i komunikacija, te odbrane.

Bošnjaci će popuniti mesta zamenika ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, finansija i trezora i civilnih poslova.

Lider SDA Sulejman Tihić rekao je na konferenciji za novinare da će u bošnjačkoj kvoti jedno ministarsko mesto pripasti pripadnicima iz reda

ostalih, a jedno Bošnjaku iz Republike Srpske.

Takođe je dogovoreno da direktorsko mesto Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Regulatorne agencije za komunikacije pripadne kandidatima iz srpskog naroda. Agencija za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmenu podataka (IDEA) trebalo bi da pripadne kandidatu iz reda bošnjačkog naroda. Direktorsko mesto Uprave za indirektno oporezivane pripašće kandidatu iz reda hrvatskog naroda uz dva odgovorna mesta iz reda srpskog naroda.

Predsednik RS Milorad Dodik izrazio je zadovoljstvo što je dogovor postignut bez, kako je rekao, intervencije stranaca: "Niko nije dobio ono što je htio. Dobro je što se ovo konačno razrešilo…"

Parlamentarni izbori u BiH održani su 3. oktobra 2010. zajedno sa izborima za članove predsedništva, parlamentarno predstavništvo na nivou BiH, za entitetske predsednike, parlamente, kao i za kandonalne skupštine.

Savet ministara BiH ima devet ministara i pet radnih tela. Predsednika Saveta ministara postavlja Predsedništvo BIH a odobrava Skupštine BiH. On postavlja ministra spoljnih poslova, ministra odbrane, ministra spoljne trgovine. Parlamentarna skupština BiH sastoji se od dva doma: Doma naroda (15 delegata, dve trećine iz Federacije, 5 Hrvata i 5 Bošnjaka, i jedna trećina iz RS, 5 Srba) i Predstavničkog doma (42 direktno izabrana poslanika, od kojih se dve trećine biraju u Federaciji, a jedna trećina u Republici Srpskoj).

Kriza konstituisanja federalne vlade se produžavala između ostalog i zato što su predstavnici hrvatskih političkih stranaka izražavali sumnju da je član predsedništva BIH iz redova hrvatskog naroda izabran majorizacijom, Dragan Čović, lider HDZ BiH, izjavljivao je da su na direktnim izborima Bošnjaci još jednom (majorizacijom) izabrali hrvatskog člana Predsjedništva BiH (ovog puta Željka Komšića), te da je jedino rešenje za Hrvate u BiH formiranje federalne jedinice sa većinskim hrvatskim stanovništvom. U aprilu, dve najveće hrvatske partije u BiH, HDZ BiH i HDZ 1990 u Mostaru formiraju Hrvatsko narodno veće.

U pozadini je bila dublja kriza koja se ticala pokušaja da se promeni Dejtonski ugovor, što je Republika Srpska odbijala. Milorad Dodik je izjavljivao "Glasu Srpske" da je bošnjački politički blok pokušavao da razbije princip pariteta i proporcionalne zastupljenosti konstitutivnih naroda na nivou BiH.