Počelo je suđenje Bredliju Meningu, koji je dostavio Vikiliksu tajne diplomatske depeše i druge poverljive dokumente američke administracije, čije je objavljivanje uzdrmalo SAD. Iako je za mnoge u svetu heroj, Mening je prema zvaničnom stavu Amerike izdajnik, a to se videlo iz optužnice koju je pred vojnim sudom u Vašingtonu izneo vojni tužilac kapetan Džo Morou. On je rekao da je Mening tajne američke vlade "izručio u krilo" njenim neprijateljima, konstatovao je da je Mening zaboravio sve ono čemu vojska uči svoje pripadnike, kao i da je delo za koje je optužen počinio samo zato što je želeo da se proslavi.

Bredli Mening dostavio je Vikiliksu oko 700 000 dokumenata vlade SAD koji svedoče o njenoj politici u Avganistanu i Iraku, kao i politici SAD u mnogim drugim zemljama. Mening je tvrdio da je Vikiliksu dostavio dokumenta jer je želeo da otkrije "krvožednost" politike SAD u šta se i sam uverio, jer je, kao pripadnik vojske SAD, bio stacioniran u Bagdadu. Dokumente koje je dostavio Vikiliksu Bredli je i iskopirao dok je bio na službi u Bagdadu. Objavljivanje ovih dokumenata izazvalo je zgražanje jer se iz njih videlo da u politici SAD nema morala.

Posle prvog šoka koje je izazvalo objavljivanje dokumenata, u javnosti SAD bilo je postavljeno mnogo pitanja. Ključno pitanje bilo je kako je jedan običan zastavnik mogao da dođe do svih tih dokumenata. Tada se ispostavilo da je doktrina vojske SAD bila da se vojnicima bespogovorno veruje, jer su oni "naši", i da su oni bili izuzeti od bezbednosnih provera.

Ispostavilo se da pripadnici vojske SAD nemaju samo privilegiju da budu izuzeti od bezbednosnih provera već i mnoge druge, kao što su besplatne operacije iz estetske hirurgije. Otkrilo se i da generali SAD žive raskošno i svoje posilne koriste kao poslugu. Posmatračima sa strane tada se učinilo da Armija SAD u stvari predstavlja državu u državi i da njen status neodoljivo podseća na onaj koji su imale armije u socijalističkim zemljama.

Medijsko ocrnjivanje Meninga takođe je podsećalo na ono što se događalo u nekim drugim sistemima. Obavezno je isticano da je on homoseksualac, mada između njegove seksualne orijentacije i onoga što je učinio nije pronađena nikakva veza.

Po američkom zakonu Mening je morao da bude izveden pred sud 120 dana od hapšenja. Pred sud je izašao posle 1100 dana pritvora.

Mening će sigurno biti osuđen jer je priznao da je neovlašćeno iskopirao poverljiva dokumenta. Za to delo može biti osuđen na 20 godina robije. Međutim, optužnica ga tereti i za ugrožavanje nacionalne bezbednosti SAD. Ukoliko Mening bude osuđen i za ovo delo pred sudom bi se mogli naći i oni koji su mu u tome bili saučesnici.

Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, trenutno se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu gde mu je pružen politički azil, jer je u Švedskoj optužen za silovanje. Međutim, Vikiliks nije jedini koji bi mogao da bude optužen za ugrožavanje bezbednosti SAD. Mening, naime, jeste dostavio dokumenta Vikiliksu, ali ta organizacija ih nije objavila, već ih je prosledila najuglednijim svetskim novinama. Do ugrožavanja nacionalne bezbednosti SAD moglo je doći tek kada su dokumenti objavljeni. Da li bi to moglo da znači da bi se pred sudom mogli naći i mediji koji su objavili tajna dokumenta? Jedan od listova koji je to učinio bio je i Njujork Tajms.

Ko je Bredli Mening

Bredli Mening je rođen u Oklahomi, pre 22 godine, njegova majka Suzan je Velšanka, Bredlijevog oca Brajana srela je dok je služio vojsku blizu Haverfordvesta.

Meningovi su se preselili u Vels 2001. Kada je Bredli imao 13 godina njegovi roditelji su se razveli. Ljudi koji ga znaju iz škole kažu da je bio usijana glava i zlostavljani kompjuterski zanesenjak.

Kad je napustio školu, Mening je otišao u Ameriku. U Njujorku je sreo Tilera Votkinsa, muzičara koji je, kako piše Gardijan, postao njegov dečko, a preko koga je došao u kontakt s društvom kompjuterskih programera u Bostonu.

Bredli se pridružio vojsci, a kad je poslat u Irak, našao se u prilici da mu budu dostupne zaštićene mreže 14 sati dnevno, sedam dana u nedelju toku više od osam meseci.

Jedan prijatelj ga je, dok su komunicirali zaštićenim porukam, pitao ima li nekih skandala u tim depešama, a on je odgovorio da toga ima toliko da je nemoguće da čovek pročita.

Bio je ogorčen ponašanjem pojedinaca u vojsci. Jednom prijatelju je pisao da želi da ljudi saznaju istinu, bez obzira ko su oni. Na pitanje šta će raditi ako ga otkriju, on je u zaštićenoj prepisci s jednim prijateljem odgovorio takozvanim emotikonom :'(

O profilu Bredlija Meninga pisali smo u tekstu (čijih nekoliko segmenata ovde donosimo) u objavljenom u on-line izdanju Vremena 28. novembra 2010. u trenutku kada su preko Vikiliksa počeli da cure poverljivi dokumenti, a na taj daleki početak priče koja dobija jedan svojih sudskih epiloga možete se vratiti čitajući tekst
Afera Vikiliks: Procurelo 250.000 dokumenata