"Uzmite slučaj robota Robi", rekla je dr Suzan Kelvin, "kad god nas neko nazove tvorcima demona, uvek se setim njega. Robi je bio robot koji nije umeo da govori. Proizvodili su ga i prodavali 1996. To su bili dani pre ekstremne specijalizacije robota." Porodica Veston je 1996. godine odlučila da kao dadilju za njihovu ćerku Gloriju kupi robota Robija. Te godine za robotima je vladala prava pomama. Imati robota značilo je prestiž, ali ta euforija nije dugo trajala. Dakle, kako se robotika razvijala, u javnosti se širila antirobot ideja: sumnja u razvoj tehnologije (pod naletom verskog fanatizma i ugroženih radničkih sindikata).

Tako je i sama gospođa Veston, plašeći se mišljenja okoline, postala sumnjičava u svog kućnog pomoćnika Robija, koji je već dve godine provodio vreme sa njenom sada osmogodišnjom ćerkom. Dve godine nakon kupovine Robija, gospodin Veston, na ubeđivanje svoje supruge, odlučuje da vrati Robija u fabriku. Zbog gubitka svog najboljeg prijatelja Glorija postaje tužna i povučena, što je nateralno njene roditelje da nešto preduzmu. Porodica Veston odlučuje da leto provede u Njujorku…

Gotovo sve naučnopopularne priče koje su objavljene pre ove kratke priče Isaka Asimova, a gde su roboti u glavnim ulogama, za teme su imali nešto što se nazivalo Frankenštajnov kompleks: strah da će se robot nužno okrenuti protiv svog Stvoritelja. Kratka priča Robi je prvo objavljena 1940. godine u časopisu "Super naučne priče" pod nazivom Čudni drugar, a potom sa još nekoliko kratkih priča biva uvrštena u zbirku Ja, robot, 1950, i tako postaje jedna od najznačajnijih priča u istoriji naučne fantastike, ali ne samo zbog revolucionarno toplog i humanističkog Asimovljevog pripovedanja o mašinama, već pre svega zbog predloga razrešenja pitanja etike i robotike putem Tri zakona robotike.

• Prvi zakon: Robot ne sme da povredi čoveka ili da svojom neaktivnošću dozvoli da čovek bude povređen.

• Drugi zakon: Robot mora da izvršava naređenja koja mu daju ljudi, osim kada su takva naređenja u sukobu sa Prvim zakonom.

• Treći zakon: Robot mora da štiti svoju egzistenciju sve dok takva zaštita nije u sukobu s Prvim i Drugim zakonom.

Vremenom, kako su njegovi zakoni postali primenjivi u svetu naučne fantastike, ali i problematizovani u realnosti, Asimov je dodao i

Nulti zakon: Robot ne sme da ugrozi čovečanstvo, ili da svojom neaktivnošću dozvoli da čovečanstvo bude ugroženo.

Mada, pedeset godina nakon Asimovljevih zakona, roboti nisu postali uobičajeni kućni pomoćnici, savremena robotika je načina značajne korake ka razvoju mašinske inteligencije. Sa jedne strane vidljiv je napredak u razvoju mehaničkih autonomnih androida, od kojih je najpoznatiji od njih, robot Asimo, prošle godine gostovao u Beogradu u organizaciji Centra za promociju nauke. Sa druge strane, projekti poput Eccerobota ili Išugurovih aktroida koketiraju sa pokušajima da izazovu veštačku svest oponašanjem ljudskog tela i svih onih radnji koje ono može.

Da li to znači da je svest moguće načiniti mašinskim putem?

Da li robot vozač po svaku cenu treba da zaobiđe pešaka na pešačkom prelazu ako to podrazumeva udaranje drugih vozila ili ugrožavanje sopstvenih putnika?

To su pitanja koja vode ka polju etike mašina, čiji je cilj da istima pruži mogućnost da donesu odluke na odgovarajući način.

O ovoj i drugim temama razgovaraće se u utorak, 18. јuna, u 19 časova, u Velikoј sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu, gde se održava tribina "Budućnost veštačke inteligenciјe" koju je organizovao Centar za promociju nauke. Polazeći iz različitih počenih poziciјa, učesnici tribine će biti u prilici da ukažu na određene fenomene nastupaјuće veštačke inteligenciјe u oblasti robotike, etike, filozofiјe i umetnosti.

Učesnici tribine:

Moderatorka tribine: Mariјa Nikolić iz Centra za promociјu nauke.

Ulaz јe slobodan.