Narodna skupština Republike Srbije na petoj sednica Drugog redovnog zasedanja u 2014. koje je počelo u petak, 24. oktobra 2014. je već u nedelju 26. oktobra, sa 188 glasova za, a 10 protiv, usvojila rebalans budžeta i prateće zakone.

Propisano je da od 1.novembra za 10 odsto budu smanjene plate veće od 25.000 dinara svih zaposlenih u javnom sektoru, uključujući direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava i javnih preduzeća.

Za plate zaposlenih u javnom sektoru izdvoji 200,9 milijardi dinara, što je za 6,9 milijardi dinara manje nego u originalnom budžetu.

<a

href="http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/3798-14.pdf" target="_blank">Iznos penzija

izad 25.000 dinara će biti umanjen za 22 odsto, a iznos veći od 40.000 za 25 odsto (Prosečno umanjenje penzije od 40.000 je, kad se sve sračuna 10 odsto).

Rebalanas budžeta napravljen je na osnovu procene da će Srbija u 2014. imati pad BDP od jedan odsto, dok je prilikom izrade originalnog budžeta procena bila da će biti zabeležen rast od jedan procenat.

Usvojenim rebalansom, tj Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetu za 2014.godine biće povećan manjak u budžetu za 42 milijarde dinara, na 224,7 milijardi dinara, što je 4,64 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Budžetskih rashodi povećani su sa 1.113 milijardi dinara na 1.122 milijarde.

Prihodi su smanjeni za 32,7 milijardi dinara (3,5 odsto), sa 930 milijardi, na 897 milijardi dinara.

Pojedinačno na strani poreskih prihoda najveći pad beleže porez na dodatu vrednost (PDV) i akcize (za 32 milijarde dinara, odnosno 16,4 milijarde dinara), dok su povećani prihodi od poreza na dobit preduzeća i carina.

Na manji priliv prihoda budžeta uticaće i to što Narodna banka Srbije (NBS) ove godine neće uplatiti dobiti u budžet usled slabijeg finasijskog rezulata, a očekivano je bilo tri milijarde dinara. Prema izveštaju o finansijskom stanju NBS-a na dan 31.12.2013. godine, objavljenom na sajtu Agencije za privredne registre, Centralna banka je u prošloj godini poslovala sa gubitkom koji iznosi 43.594.173.000 dinara zbog promenjenog odnosa evro-dolar, pada prinosa na sigurne hartije od vrednosti na svetskom tržištu i pada cene zlata.

Pod naslovom Nesposobnost naprednjaka stigla na naplatu građanima DS je 26 oktobra saopštila:

Sramotna je mera Vlade Aleksandra Vučića koja penzionerima, lekarima i profesorima uzima iz tanjira, a Jorgovanki Tabaković i kamarili nesposobnih naprednjačkih kadrova dodaje za katastrofalne rezultate i pustošenje budžeta Srbije.

Gubitak Narodne banke Srbije za 2013. godinu iznosi 44 milijarde dinara i veći je od mogućih ušteda u budžetu smanjenjem plata i penzija. Upravo ovaj poražavajući rezultat poslovanja NBS, gubitak od oko 370 miliona evra, najbolje ilustruje činjenicu da kadar Srpske napredne stranke sopstvenu nesposobnost i neznanje prevaljuje na teret građanima Srbije koji svakako teško žive.

Iz izveštaja o poslovanju vidi se da je samo za plate u NBS 2013. godine isplaćeno 4,83 milijarde dinara, odnosno 639 miliona više nego 2012. godine. Da bi NBS sebi isplatila 630 miliona više, potrebno je umanjiti plate 12.100 prosvetnih radnika.

Narodna banka Srbije dugi niz godina nije imala ovako loš rezultat, a u periodu od 2009. godine godišnje je ostvarivala dobit od 12,4 — 83 milijarde dinara.

Nakon tri godine Vučićeve vlasti i tri Vučićeve Vlade jasno je da njihovo neznanje i bahatost razaraju institucije i budžet, a da će najveći teret potpuno nezasluženo podneti građani.

Odgovarajući na kritiku Borka Stefanovia (DS) Narodna banka saopštava da da su netačne i tvrdnje da je jedini put Narodna banka Srbije ostvarila gubitak 2013. godine. Ostvareni rezultati od 2006. do sada pokazuju da je Narodna banka Srbije gubitak ostvarila i 2006. i 2007. godine. Takođe, ni danas Narodna banka Srbije nije izovlovan slučaj jer su opšte ekonomske okolnosti svuda teške. Naime, centralna banka Švajcarske je u 2013. godini zabeležila neto gubitak od 9,1 milijardi švajcarskih franaka (10,4 milijarde dolara), u odnosu na gubitak od šest milijardi franaka godinu dana ranije, odnosno u 2012. godini. Švajcarska centralna banka je zbog gubitaka obustavila isplatu dividendi, kao i uplate u državni budžet, kaže se u saopštenju Narodne banke od 26. oktobra.

Prihodi po osnovu donacija povećani su sa 2,3 na 7,5 milijardi dinara, na osnovu prikupljene pomoći za poplavljena područja.

Ukupne subvencije povećane su za 15,8 odsto, na 93,7 milijardi dinara, a najveći rast je zabeležen kod subvencija za privredu koje će biti veće za 9,7 milijardi dinara.

Subvencije namenje poljoprivredi će iznositi 34,2 milijarde dinara, dok će ista davanja ostati za puteve i železnice – 7,7 milijardi dinara, odnosno 13,2 milijarde dinara.

Transferi ostalim nivoima vlasti rebalansom budžeta povećani su sa 71,9 na 74,1 milijardu dinara.

Ukupne garancije iznose 66,3 milijarde dinara, odnosno 200 miliona dolara i 400 miliona evra, a odobreni projekti i programski zajmovi iznosiće 615,6 milijardi dinara.

***

I zakon o rebalansu budžeta i set zakona s tim povezan baca malo više svetla na komplikovano stanje srpskih državnih finansija, o čemu govori usvojeni skupštinski dnevni red (videti u okviru desno).

Predstavljajući Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu Srbije za 2014.godinu ministar finansija Dušan Vujović je u Skupštini rekao da ovaj rebalans uvodi ključni element budućih reformi, a to je smanjivanje rashoda, da je deficit budžeta porastao sa 183,6 milijardi dinara na 224,7 milijardi dinara, da je tokom godine došlo do odstupanja, pa je na strani prihoda ostvareno manje za 33 milijarde, a na strani rashoda je potrošeno više 16 milijardi dinara. Tokom prvih osam meseci ukupni prihodi su pali u odnosu na prethodnu godinu ali je poslednja dva tri meseca dinamika pozitivna, jer postoji rast i od akciza i PDV.

Vujović je najavio da će od 1. januara ovim merama dodati ostale mere ušteda kao što je smanjenje subvencija i transferać.

Ovaj rebalans, kako je naveo, odražava težinu i negativni uticaj javnog sektora, pogotovo javnih preduzeća na deficit, odnosno dug ove zemlje i dodao da je krajnje vreme da se pozabavimo tim problemom (videti u dokumentu dole podatke o stanju javnog duga navedene u predlogu zakona o rebalansu budžeta).

Vujović je skrenuo pažnju da po međunarodnoj metodologiji garancije ulaze u deficit, a po našoj se tretiraju delom finansiranja.

"Na vama je da procenite da li ćemo i kada menjamo metodoligiju. Vi ćete sami proceniti da li ćete ih tretirati kao defiict ili elemenat fianansiranja. Mislim da je važno da narod zna da je reč o nekoliko kategorija. Garancije koje su se realizovale su stvarni trošak i trebalo bi da budu sastavni deo deficita, izjavio je Vujović To su garancije koje se odnose na Puteve, Železnice, Srbijagas", JAT, Železare Smederevo (primere videti u okviru dole).

Dopunjeno 27. oktobra