Biračka mesta na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori zatvorena su u nedelju, 14. oktobra u 20 časova. Na izborima je učestvovalo 13 političkih subjekata – sedam koalicija, pet partija i jedna grupa građana, koje su se nadmetale za 81 poslaničko mesto u crnogorskom parlamentu.

Na birališta je izašlo preko 70 odsto građana, a prema prvim rezulatatima dobijenim na osnovu oko polovine obrađenih glasova, najbolji rezultat ima vladajuća koalicija Evropska Crna Gora, koju predvodi bivši crnogorski premijer Milo Đukanović. Evropska Crna Gora je prema prvim rezultatima osvojila 45 odsto glasova građana ili 38 mandata u parlamentu.

Opozicioni Demokratski front je po dosadašnjim rezulatatima prebrojanih glasova osvojio oko 23 procenta glasova ili 20 mandata.

Do nedavno najveća opoziciona partija, Socijalistička narodna partija (SNP), čiji se deo članstva pre izbora pridružio Demokratskom frontu, osvojila je 11 procenata glasova ili 9 mandata. U odnosu na rezultat od 16 mandata osvojenih na prethodnim izborima, ova stranka je možda i najveći gubitnik parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. Lider SNP-a Srđan Milić je rekao da ne može biti zadovoljan rezultatom.

Odlukom da koaliciju Demokratske partije socijalista, Socijaldemokratske partije i Liberalne partije na izborima predvodi lider DPS-a Milo Đukanović, nagoveštava se njegov povratak na neku državnu funkciju. Najveći izazivač vladajućoj koaliciji u parlamentu će biti Demokratski front, koji predvodi bivši diplomata SRJ Miodrag Lekić. Okosnicu ove koalicije čine Nova srpska demokratija Andrije Mandića, Pokret za promjene Nebojše Medojevića i deo Socijalističke narodne partije predvođen Milanom Kneževićem i Predragom Bulatovićem.

Parlamentarni status na ovim izborima osvojila je i nedavno osnovana partija Pozitivna Crna Gora koja je, prema projekcijama Centra za monitoring izbora (CEMI) osvojila 7 mandata ili oko 8 procentata glasova. Politički direktor Pozitivne Crne Gore Srđan Perić izjavio je da ta partija veruje da će postati nezaobilazan politički faktor.

Izborni cenzuz nisu uspele da pređu koalicije srpskih stranaka Srpska sloga i Srpski nacionalni savez, koje su svoje šanse za ulazak u parlament umanjile odlukom da nastupe na dve liste. Na izborima su učestvovale i Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa, dok je albanska nacionalna zajednica bila predstavljena sa čak četiri liste. Bošnjačka stranka je osvojila tri mandata u parlamentu, dve koalicije albanskih stranaka će biti predstavljene sa po jednim poslanikom, a Hrvatska građanska inicijativa je takođe osvojila jedan mandat. Stranke manjinskih naroda nastupale su samostalno na izborima, jer im je na ruku išao novi izborni zakon.

Borba u predizbornoj kampanji je bila oštra, a među temama pretendenata na vlast u Crnoj Gori su se našle i diskusije o tome ko kontroliše medije. Tako je vladajuća koalicija tokom kampanje u svoje protivnike svrstala i pojedine medije, ali i nevladine organizacije koje su tokom predizborne kampanje ukazivale na nepravilnosti biračkih spiskova.

Paralelno sa parlamentarnim, održani su i lokalni izbori u Nikšiću, Budvi i Kotoru. Prema prvim rezltatima lokalnih izbora, opozicione partije će moći da formiraju vlast u Nikšiću. U Budvi će prema prvim rezultatima vlast zadržati vladajuća koalicija DPS-SDP-LP, dok će u Kotoru morati da formiraju većinu sa odbornicima SDP-a.

Najveći autsajder na parlamentarnim izborima bila je koalicija Zajedno, koju čine Stranka penzionera i invalida i Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore.

Ovi parlamentarni izbori bili su deveti od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, odnosno treći nakon sticanja nezavisnosti 2006. godine. Pravo glasa na njima imalo je 514.055 građana Crne Gore. Izborni proces nadgledali su posmatrači Centra za monitoring izbora, kao i posmatračke misije OEBS-a i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.