Gotovo svim roditeljima školske dece ove nedelje stigla je anketa od škole: treba da se izjasne da li će im dete od 1. septembra dolaziti u školu ili će nastavu pratiti onlajn.

Osvrtanje na izjave ministra prosvete Mladena Šarčevića ovde ćemo zaobići, jer nisu zdrave za želudac i mozak.

Ono na šta izuzetno želim da se osvrnem jeste informacija kakve maske deca treba da nose, što je apsolutna bruka i sramota. Prvo je Krizni štab naložio da moraju biti papirne troslojne, takoreći hirurške. I da trošak, naravno, pada na leđa roditelja. Posle su popustili i sada je i platnena maska dobra. Hajde, i to je nešto.

Takođe, iako čujemo samo pojedinačne glasove prosvetnih radnika, jasno je da su uplašeni. Dovoljan je jedan "kovidiot" od roditelja koji se nad Ustavom i Svetim pismom zaklinje da mu dete masku nositi neće, pa da zarazi ceo razred. Zato mislim da škole roditeljima šalju suptilne signale da zapravo žele onlajn nastavu.

Na primer, neki od mojih prijatelja dobili su anketu u kojoj su opcije jednostavno formulisane: "želim da moje dete pohađa nastavu u školi" i "želim da moje dete nastavu prati onlajn". Međutim, neke škole su kod ove prve opcije u zagradi dodale: "i time prihvatam rizik od zaraze bolešću kovid 19". Na prvi pogled, jezivo je. Zaista je jezivo i samo pročitati to parče rečenice koje kaže da svesno prihvatate rizik da vam se dete razboli. To da je sav teret odlučivanja prebačen na roditelje već smo apsolvirali.

E sad, šta je moja teorija… One škole koje u anketi imaju ovaj dodatak o riziku od zaraze, zapravo suptilno namiguju roditeljima da kliknu na opciju broj 2. Možda grešim, ali ne bi bilo prvi put da se oni najmanji šrafovi u sistemu koji se raspada, na ovaj način dovijaju ne bi li nešto učinili. Jer, ruku na srce, šta drugo mogu? Da proglase štrajk? Pa to ne uspeva već 20 godina. Da se oglase sindikati prosvetnih radnika? Samo kad bi uspeli da se dogovore…

Zato je teret odluke prebačen na roditelje, koji ovih dana, očajni, bogoradaju kako ne znaju šta da rade. Oni koji nemaju decu ili nemaju decu školskog uzrasta, mrmljaju sebi u bradu: "Hvala bogu da je tako." Ne bih rekla da je ovo normalno.