Danas će se na kioscima naći novi broj "Vremena", sa pretučenim Borkom Stefanovićem na naslovnoj strani. Stefanović je pretučen na triini Saveza za Srbiju u Kruševcu, pre šest dana. Osim u nekolicini nezavisnih medija, ta je tema pobegla sa naslovnih strana i sajtova gotovo svih registrovanih javnih glasila u pisanom formatu.

Pre dva meseca, folk pevač Darko Lazić, pod dejstvom alkohola i opijata, seo je za volan, isprevrtao se i završio, teško povređen, u bolnici. Slučaj Darka Lazića zaskače me sa svake trafike kojoj priđem. Znam da je njegova baba organizovala moleban dok je bio u komi, da mu bivša žena pravi probleme iako ima novu verenicu, da se uprkos opstrukcijama bivše žene opajdare ovih dana ženi u bolnici, i najvažnije od svega – znam da mu je život spaslo to što je vozio pod dejstvom kokaina. Ne pitajte me kako je to moguće, sve ovo znam samo sa naslovnih strana koje vidim dok stojim u redu na kiosku. I tako već dva meseca. Povremeno i proćaskam sa prodavačicama ili taksistima koji znaju da sam novinarka, svi me pitaju kako je Darko Lazić. Za Borka Stefanovića me niko ništa ne pita.

Iz navedenog, zaključujem sledeće: srednje poznati folk pevač Borko Stefanović dobio je metalnom štanglom po glavi pred nastup u jednoj diskoteci u Kruševcu. Za to vreme, lider opozicije Darko Lazić povređen je u saobraćajnoj nesreći koja se desila pod sumnjivim okolnostima dok je išao na skup opozicije, a sumnja se da mu je neko sipao drogu u piće.

Bez namere da budem bezosećajna prema čoveku koji još leži u bolnici i oporavlja se od povreda, Darku Laziću zaista želim brz oporavak i ozdravljenje. Takođe, ne krivim i ne osuđujem nikoga ko svakodnevno prati vesti o njemu i brine se za njegovo zdravlje. Međutim, ne mogu da ne primetim kako tabloidi i polutabloidi u Srbiji mesecima proizvode kod građana empatiju prema nekome ko je sam sebe doveo u opasnost jer je seo za volan pijan i drogiran, do te mere da pišu kako ga je droga spasla smrti, a da u isto vreme slučaj prebijanja Borka Stefanovića, prebijenog na pravdi boga, samo zato što je opozicioni političar, potapaju tako što o njemu ne pišu, ili fabrikuju sumanute teorije po kojima mu je rascopana lobanja zbog nekakvih ličnih neraščišćenih računa.

Jedino što me teši jeste da empatija u ovom društvu postoji: svakodnevno srećem ljude koji se iskreno brinu za povređenog pevača. Plaši me, međutim, što se medijskom manipulacijom, ta empatija može ciljano usmeravati, skretati s jednog slučaja na drugi, pa čak i potpuno ugasiti, recimo, blaćenjem Borka Stefanovića.

I ne radi se ovde samo o Borku Stefanoviću, radi se o svakom kome je u ovom društvu saosećanje potrebno: od radnice Jure koja je zbog toga što je obolela od karcinoma, dobila otkaz, preko majke iz Kragujevca kojoj su, jer se ljutila na pedijatre objavili podatke iz zdravstvenog kartona, čoveka koji se ubio jer nije imao 20.000 da plati struju, radnika Goše koji se obesio u fabrici jer nije mogao da izdrži bedu, do izbeglica sa Bliskog Istoka kojih, u odnosu na pre tri godine u Srbiji danas ima smešno malo, ali to nikog ne sprečava d širi laži o tome kako siluju, pljačkaju, džepare i kradu decu.

Na sve ćemo nih zaboraviti, jer nam sa naslovnih strana i sa kioska iskače stalno da imamo saosećati sa čovekom koji je uradio sve ono što ne treba raditi da ne biste doveli u opasnost sebe i druge.